И бебе користе мобилне телефоне и таблете

Због велике трагедије која се догодила у ОШ „Владислав Рибникар“ многи кривца виде у превеликој употреби дигиталних технологија код тинејџера на неадекватан начин, али проблем не настаје у доба адолесценције већ употребом таблета и мобилних телефона већ у првој години дететовог живота. Како долази лепо време, и кафићи и паркови буду пуни младих родитеља са бебама у колицима обратите пажњу колико беба има таблет или мобилни телефон у рукама.

Студија научника из Анкаре „Изложеност и употреба мобилних уређаја код деце узраста од 1 – 60 месеци“, односно од првог месеца до пете година дететовог живота, обухватила је 422 родитеља. Установљено је да само 24,4 одсто деце никада није користило мобилни уређај, а просечна старост када су бебе први пут користиле мобилни уређај била је 12 месеци. Најмлађа беба која је користила мобилни уређај у овом истраживању имала је само шест месеци.

Од 422 детета чак 15,9 одсто имало је таблет у својој соби. Учесталост употребе и поседовања таблета била је обрнуто повезана са нивоом образовања мајке, што је мајка била образованија дете је мање користило мобилне уређаје. У овом истраживању 59,6 одсто родитеља дозвољавало је деци да користе мобилне уређаје док су они обављали свакодневне задатке или кућне послове. Чак 91,5 одсто родитеља изјавило је да их лекар није обавестио о утицају мобилних уређаја на њихову децу.

Игра је неопходна за развоју детета

Када су деца у питању нема потребе за коришћењем мобилних телефона и компјутера у великој мери, поготово у предшколском и млађешколском узрасту. За тај узраст неопходна је једино игра као физичка и умна подршка правилном развоју детета. За почетак кроз игру деца се друже, социјализују, стичу пријатеље... Деца тада науче како да се прилагоде друштву у којем се нађу, па неће касније бити изопштена од стране вршњака.

Многи родитељи не схватају велики значај игре и као средства за образовање и васпитање њихове деце. Често игру сматрају обичном забавом и доколицом на коју не треба обраћати никакву пажњу, а још мање помишљати на њено коришћење у образовно-васпитне сврхе. Такво схватање је последица непознавања природе дечје игре.

Игру не треба схватити и посматрати као стихијску појаву о којој не треба водити рачуна, већ као делатност која има дубоког значаја за дете и којом треба пажљиво руководити да би се правилно искористио њен свестрани утицај. Под управљањем дечјом игром не подразумева се ни у ком случају грубо мешање старијих у игру. То би спутавало дечју самосталност и њихову стваралачку фантазију која специјално у игри долази до изражаја.

Дакле, у предшколском и млађешколском узрасту нема потребе за играњем игрица на телефону или компјутеру већ је довољна обична игра примерена узрасту детета.

Деца морају да уче директно и да буду изложена различитим изазовима учења и откривања света око себе.

Има родитеља који желе да им деца, готово од рођења, користе савремену технологију. Ти родитељи морају бити свесни колико је важно контролисати садржај који деца конзумирају.

Веома је битно да и програмери софтвера у образовању, дизајнирају садржаје примерене узрасту и потребама деце.