Мајсторишите сами али опрезно и позовите стручњака

Илустрација (Фото/ Н. Марјановић)

 Како се приближава пролеће грађевински радови у читавој Србији се све више захуктавају. У светлу легализације градње много пута се не зна да ли су поједини објекти легални или не. Често, није једноставно ни објаснити, зашто је један добио дозволу а други не иако су наизглед слични. Мада, руку на срце, најпре заборављамо шта смо све на својој кући радили сами, без икакве консултације са надлежнима али чак ни са стручњацима грађевинске струке. По нашем старом обичају ми смо мајстори за све.

Ако нам је био потребан простор због повећања броја станара (деца се поженила а стари остарили) ширимо и дограђујемо, додајемо у своја дворишта уз чувену изјаву: „То је моје и могу шта хоћу”. Заправо, није баш тако, јер не знамо, од стране струке, шта се све сме а шта не сме дограђивати и прерађивати од основне намене у стану или породичној кући.

Питали смо зато стручњаке (грађевинце и архитекте ) да нас подсете на неке основне принципе, код накнадне реконструкције или зидања од почетка, шта је дозвољено у грађевинском смислу а шта не. Већина ових струковних правила је преточено и у законе, па можда, ако будете водили рачуна о њима лакше ћете и прибавити дозволу о накнадној легализацији, ако нисте све у напред  решили.

Грађевинска дозвола вам је потребна у сваком случају, јер низ прописа односно законских обавеза за добијање дозволе спречавају преградње и реконструкције којима би се угрозила стабилност зграде смањили или угрозили животни услови укућана или непосредних комшија. Мале пренамене, које не задиру у конструкцију, не мењају спољни изглед објекта и битни квалитет становања могу се извести и без грађевинске дозволе.

Једна од најважијих правила је да није дозвољено склонити носиви зид а да се не осигура потпора за конструкцију која се ослања на тај зид. Такође,  из конструктивних разлога, без испитивања статичке сигурности конструкције није дозвољен новим преградним зидом на спрату оптеретити плафон приземља или оптеретити балконску плочу зидом, како би на месту  балкона добили још једну просторију.

За сваки конструктивни захват мора се консултовати  стучњак грађевинске струке. Тако се често заборављају основан санитарна правила и прописи који условљавају минималне техничке услове за изградњу станова о којима при  преграђивању или реконструкцији морамо да водимо рачуна.

 Висина станбених просторија не може бити мања од 2,5 метара  са изузетком спаваћих соба на спрату која могу да буду до 2,40 метара висине. Висина светла у помоћним просторијама не сме да буде мања од 2,20 метара а ако је у подруму онда минимално 2,10 метара.

Ако плафон просторије није раван онда висина на нижем делу не сме да буде мања од 2,20 метара. Ширина собе не сме бити мања од половине дужине. Како би се осигурало минимално потребно осветљење и проветравање стана , простори морају  да имају прозоре најмање 1/7 подне површине, а половина те површине мора да се отвара. Прозори морају да буду двоструки, крило на крило или устакљени изолационим стаклом (изопан стакло).

Површина соба у којима спава најмање једна особа не би смела да буде мања од најмање шет квадрата  а за две особе најмање 10 метара квадратних. Уколико је стан предвиђен за пет или више особа, потребан је тоалет у посебној просторији која је, ако се врата отварају према споља, минималних димензија 80 х120 цм. Ако се врата отварају у просторији онда 80х 140 цм. Помоћни простори као што су: тоалет, гардаробер, ... не морају да имају директно проветравање али мора да постоји осигурана вентилација преко вентилационих канала. Без обзира на начин герејања у стану, кући, мора да пстоји  резервни димњак који омогућава, у случају потребе грејање на чврста горива.

 Постоје и строги прописи о извођењу канализације. Тамо где не постоји канализациона мрежа у насељу, обавезна је изградња септичких јама, како би се спречила опасност од заразе и загађивања околине.

Треба водити рачунаи о противпожарној заштити. То се односи на правилно извођење елетричних инсталација, димњака или изградњу оставе за течно гориво (уље за ложење) и друге енергенте због избора материјала за градњу. При планирању насеља урбанисти воде рачуна о густоћи насеља, броју становника, потребним комуналнима службама и објектима јер приликом доградњи и реконструкција не сме битно да се наруши та равнотежа, као на пример, удвостручи број станара.

Због свега  наведеног треба ипак потражити најпре код општинских надлежних органа грађевинску дозволу и то на основу пројекта који је израдила  овлашћена особа или пројектна организација  и срећно вам било јер ће вам сигурно требати.