Не либим се да тражим савет од родитеља
Родитељи ме сада пуштају и мени то прија. Тако се сазрева. Они не могу уместо мене да снимају сцене, каже млада глумица, ћерка Олге Одановић и Драгана Петровића Пелета
Глумица Ленка Петровић свесна је да ће читав живот провести на клацкалици радости и мука коју покреће таленат. Ових дана гледамо је у лику симпатичне Вуке у серији „Муке једног Лава” на РТС-у.
Била је и Људмила, једна од четири главнe јунакињe ТВ серије „Преживети Београд”. Играла је и Џину у „Радио Милеви”, па Смиљу, најбољу другарицу Вере Пешић у серији „Вера”. Гледаћемо је ускоро у другој сезони „Зборнице”, хумористичке серије по сценарију Владимира Ђурђевића, а у режији Ђорђа Станимировића.
У време када су њени родитељи, глумци Олга Одановић и Драган Петровић Пеле, почињали каријеру није се толико снимало серија.
– Ја се тиме не оптерећујем, како ће бити – каже нам.
– Мислим да све што се десило и све што сам до сада радила да се дешавало у право време и на правом месту. Просто, да је то негде све мени припадало.
Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Марије Миленковић. Прву улогу је добила на трећој години студија.
– Вукa je чаробна девојчица и увек ћу је се радо сећати – каже наша саговорница.
– Када сам добила ову улогу била сам јако срећна јер сам одрасла уз култне серије „Метлa без дршке” и „На слово, на слово”. Још чувам касету „Слово на слово” коју су ми купили родитељи. Волим да пратим и сада неке дечје емисије. „Муке једног Лава” је играна серија о мање познатим причама из наше историје, сценарио су написали Марко Пиштало и Кристина Ђуковић, а режирала Милица Солдатовић Микић. Она ми је, на пример, доста помогла, јер је то био мој први сусрет са камером и велика „школа” за оне улоге које ће доћи. Захвална сам бескрајно на том искуству. И сада када гледам серију суботом, на РТС 1, у 12.30, пуно ми је срце. Па, још знам да то деца прате, ето, то је леп осећај.
У „Зборницу” стиже као појачање – играће Лорену која долази у школу да привремено замени психолога Лидију.
– Лорена нема искуства, млада је, али покушава да се снађе, а онда јој се ослади па крене да прави пометњу међу наставницима.
Питамо је да ли верује у срећу...
– Наравно – брзо потврђује. Затим, каже да је много самокритична.
– Јуче, док сам се возила до куће, после снимања „Зборнице”, размишљала сам о томе шта сам могла да урадим у неким сценама. Мислим да је у томе и чар овог посла, али, у исто време, клетва. Тек када уђете у свет глуме, када нешто искусите, схватите колико то није лак посао. Али, добро...
Глуму је заволела у позоришту! То је „место злочина”, ту се све десило. Много времена је проводила у позоришту, највише у дечјем „Бошко Буха”, потом у Народном позоришту. Та размена која се дешава између публике и глумаца у позоришту – то је магија, сматра Ленка Петровић.
– Вредна сам и то родитеље чини срећним. Покушавам да направим свој пут – наставља.
– Често тражим савет од њих. Не либим се тога. То је у реду. Они ме најбоље знају. Умеју да смире моју импулсивност. Кажу ми кад треба да спустим лопту, ако нисам у праву. Сада, они ме пуштају и мени то прија. Тако се сазрева. Они не могу уместо мене да снимају сцене.
Подршку Ленка има и од девет година старијег брата Јакова који је одабрао филмску и ТВ продукцију.
– Брат има свој избор – један од његових првих пројеката је документарни филм „Валтер” о глумцу Бати Живојиновићу.
Наша саговорница мисли да глумице не смеју да буду оптерећене својим изгледом...
– Софија Лорен је прихватала себе. „Јуче, данас, сутра” је први њен филм који сам гледала. Схватила сам да је та њена лежерност оно што мора да има свака глумица. Она ме негде инспирише и тера да размишљам. Глумица треба да води рачуна о свом унутрашњем животу и свету.
Удобно се осећам у епохи
Да није било ратних околности, верује да се Вера Пешић и њена Смиља никада не би раздвојиле. Тим поводом, коментарише:
– Њихова прича је дирљива – каже глумица.
– Ја играм у серији „Вера”, али не и у филму. Серија ми је донела много тога, дивна пријатељства, сарадњу са редитељем Ковачићем и некако се поклопило да се две серије, које су у епохи – „Вера” и „Време смрти”, снимају у исто време. Удобно се осећам.
„Време смрти” биће емитовано следеће године. У овој серији Ленка игра Наталију, ћерку учитеља Косте Думовића из Прерова за коју верују да доноси срећу.
Жеља ми је да студирам сценски покрет
– У последње време постала сам заљубљеник у тренинг, то ми је велики вентил. У „Соколани” тренирам. Волим да читам, последња књига коју сам прочитала је „О чему говорим када говоримо о трчању” Харукија Муракамија. Иначе, имам различите жеље. Волела бих да се бавим музиком, плес ме такође интересује, волим и да певам. Жеља ми је и да упишем мастер из сценског покрета. Заљубљена сам у „Кои-кои бенд” чији је фронтмен глумац Марко Грабеж. Он ме је изненадио, колико је добар музичар. На сцени је невероватан!
