Mајстора више нема, ни добрих ни лоших

За разлику од пре неколико година, када се у породици одлучивало да ли ће лето бити искоришћено за летовање или реновирање дома, сада дилеме нема. Ако сте намеравали да средите купатило, промените дотрајале прозоре, окречите, поставите нову фасаду, а нисте договорили мајсторе пре шест месеци – пакујте кофере! И, закажите мајсторе за сезону лето 2024..

Колики је недостатак мајстора, занатлија златних руку, од чијих су удараца чекићем и реског звука бушилица, током јула и августа, одзвањали домови, сада сведочи – тишина.

Ако је негде у току реновирање, најмање троје, четворо комшија звони с пуно наде и питањем:

– Да немате слободнe термине, само да окречите ходник и кухињу? Купатило није велико. Плочице ћу сам да обијем. Ви само дођите да замените цеви и поставите керамику.

На ова питања мајстори најчешће негативно одговарају.

Нема зидара, сервисера климе, лимара

И стручњаци за отклањање изненадних кварова се чекају. У центру града једна пекара привремено је ставила кључ у браву. У данима тропских врућина, муштерије су обавестили да због квара климе и мајстора, кога чекају целу седмицу, не раде до даљег. На поправку клима-уређаја чека се, на пример, у Београду, најмање десетак дана. Слично је и за уградњу. Разлог је што сервисера клима, али ни мајстора за друге услуге и поправке нема довољно. Нису чак у питању ни цене услуга.

Култни ресторан на Новом Београду, у близини кружног тока, половину месеца није служио еспресо и друге филтер кафе. Разлог: сервисер кафемата остао је без двојице мајстора па се одмах направила листа чекања, појашњавали су конобари муку.

Према проценама Привредне коморе и различитих струковних удружења, у Србији недостаје најмање 30.000 мајстора свих профила.

Песимистичније бројке су да је „минус” три пута већи. Разлози су бројни. Одлазак у земље западне Европе, одбијање младих да се школују за ове послове, претходна дугогодишња слабо плаћена сатница. Ниска социјално-друштвена перцепција када неко каже да је електричар, зидар, ауто-механичар, лимар... Јер, много је пожељније бити менаџер, било чега, тачније ничега, него школовати се за мајстора.

– Недостатак квалификованих радника и нелојална конкуренција два су највећа и горућа проблема с којима се суочавају наши чланови – потврђује Александра Ђуришић, менаџерка удружења „Ауто-сервиси Србије” (УАСС).

Не желећи да седе скрштених руку, у већ алармантној ситуацији, покушавају нешто да промене. Током пролећа спровели су промотивну кампању у сарадњи са Заједницом машинских школа Републике Србије мајсторског заната међу основцима.

Циљ је био да мотивишу ђаке на упис машинских и техничких школа, да укажу на добре стране новог закона о дуалном образовању, али и уочене недостатке.

– Не знам када ћемо и како ситуацију преокренути. Добри мајстори су све старији. Деца коју и занима овај посао, под притиском родитеља, а који су пуни предрасуда, одустају од уписа машинских смерова. Маме и тате им говоре: „Шта ће ти да будеш прљав, стално у каналу.” Заборављају да данашњи сервиси изгледају као апотеке. Одавно је прошло доба када су ауто-сервиси изгледали попут оног у серији „Мајсторска радионица” – илуструје наша саговорница.

У прилог томе говори чињеница да се данас кварови на аутомобилима дијагностикују све више уз помоћ компјутера. Занат се учи – не само машинске области већ и електротехника, ИТ.

И што је најважније, нико када заврши школовање не чека на посао.

На списковима Националне службе за запошљавање ауто-сервисера нема. Плате су такође стимулативне, почетничке у динарској противвредности од 500, 600 евра.

За занат мало заинтересованих ђака

Нажалост, обилазећи градове по Србији током кампање уочили су малу заинтересованост ђака. У Јагодини, на пример, више не постоји образовни профил за ауто-механичара; у некада чувеној земунској саобраћајно-техничкој школи број одељења за одређене смерове сервисера моторних возила с више од 10 спао је на два одељења по генерацији. Тако је годинама, тачније деценијама уназад.

– Онда се питамо зашто у добром, легалном сервису мора да се закаже, чека на услугу, а Србији „одједном” недостају занатлије – додаје Александра Ђуришић.

Водоинсталетеру плата од 240.000 динара

Почетком године медији су с пуно знакова усклика пренели оглас у коме послодавац тражи водоинсталатера нудећи плату од 240.000 динара. Друштвене мреже су се усијале од коментара. Претрагом портала на којима се оглашавају послови није ништа необично да послодавци траже молере, електричаре, искусне зидаре и раднике завршних радова у грађевинарству нудећи плате које су изнад или у рангу професорских, лекарских, ај-ти програмера почетника.

И нема ту места чуђењу. Мајстори који знају свој занат вреде толико. Свако знање вреди, а дефицитарни су на тржишту рада.

Увоз шофера

У главном граду Србије на снази је летњи ред вожње градског саобраћаја. Како ће бити од септембра и да ли ће аутобусе, тролејбусе и трамваје имати ко да вози видеће се за месец и по дана. Струковна удружења возача и синдикати указују на проблем недостатка возача. Како преносе медији, најмање 200 возача је претходних 12 месеци напустило послодавце и волан окрећу или у земљама ЕУ или раде друге послове.

Већ се води полемика да ли ће Београђане возити возачи „из увоза”.

Сличних проблема почетком године било је у Новом Саду. Возачи градског јавног превозника најављивали су обуставу незадовољни платама, условима рада. Претходних година знатан број возача из Србије одлазио је у Немачку, Аустрију, Словачку на рад. Разлог – више плате.

Према проценама удружења компанија транспортне индустрије, у Србији недостаје више од 10.000 професионалних возача: аутобуса, камиона, транспортних машина за специфичне индустрије.