У Србији два пута више депресивних
Пандемија више угрозила жене, млађе особе и образованије слојеве
У Србији је свака осамнаеста особа између 18 и 65 година депресивна. Проценат депресивних особа се удвостручио у односу на препандемијски период: са два- три процента, према проценама Националног истраживања здравља становништва Србије из 2013. и 2019. године, на 5,7 одсто колико износи сада. Код нас је тренутно у порасту депресивност благог до умереног интензитета – вероватно реактивни тип сметњи. Депресивност јаког интензитета (са суицидалношћу у више од 80 одсто случајева) и пре пандемије, као и током пандемије, подједнако је учестала у Србији и износи 0,4 одсто.
Ово су тек неки од прелиминарних података прве Националне студије о утицају ковида 19 на психу, великог и јединственог истраживачког пројекта, које је одобрио и финансира Фонд за науку Републике Србије. Пројекат који је назван „Cov2Soul.RS” има за циљ да прикупи поуздане научне доказе о томе да ли је и колико пандемија утицала на душевно здравље становништва Србије, а истраживачки тим поводом Светског дана менталног здравља изнео је за сада само неколико података о учесталости депресивности на основу тренутно прикупљених података.
Стручњаци поручују да бити депресиван још не значи да те особе имају дијагнозу психијатријског поремећаја, али то јесте знак да постоји бол у души и да треба потражити подршку.
Наводе и да је пандемија више угрозила жене, млађе особе и становништво које на социјално-економској лествици себе оцењује боље (образовање, положај, приходи).
„Пре пандемије учесталост депресивности у земљама ЕУ процењена је на 6,6 одсто. Све време – и пре пандемије али и сада – у Србији је мање депресивних у поређењу са ЕУ – разлоге за то тек треба утврдити. Два пута више депресивних током пандемије забележено је не само у Србији, већ и у другим земљама Европе – проценат депресивних током пандемије тако достиже 13 одсто у Великој Британији, од 18 до 21 процента у Аустрији”, наводи се у саопштењу истраживачког тима објављеном на сајту Института за ментално здравље.
Аутори ове студије су упозорили и да су онлајн анкете непоуздане у праћењу психичких поремећаја у Србији. Тако информације да је код нас, месец дана након проглашења ванредног стања 28,9 одсто испитаника пријавило умерену до тешку депресију, а које су се појављивале у медијима, могу сасвим искривити реалну слику о броју депресивних. Подсећају и да душевно здравље треба сматрати једним од приоритета јавног здравља, па је важно да се закључци о психичком здрављу и болестима ослањају на репрезентативне, уместо на пригодне или пристрасне узорке. Најважније је да се избегава сензационализам.
Анализа ефеката пандемије на психичко здравље тек следи, а финални резултати Националне студије, који се очекују у првој половини 2022. коначно ће расветлити учесталост психијатријских поремећаја и јачину ковид-стрес синдрома у нашој популацији, а добићемо и податке о здрављу уопште, о употреби лекова за смирење, о усамљености, о уверењима око настанка и ширења пандемије, о добрим и лошим странама актуелне ситуације.
