Бели лук спасава село Врбицу

У селу Врбица, код Чоке, на северу Баната, Миклош Арпад с братом улази у малобројнију групу млађих од 50 година. Вратили су се на имање и с оцем почели производњу аутентичне сорте белог лука – врбичког пролећног.

На једном хектару, током зиме, од краја децембра до половине јануара, ручно саде зачинску биљку баш као што се радило пре 100 и више година. Лук продају као конзумни, прерађен, уплетен у венце.

Заштићено порекло

У селу са стотинак житеља (према попису из 2011. године било их је 238) узгајањем јединствене сорте лука бави се још шест, седам домаћинстава. Ипак, од 2017. врбички бели лук понео је ознаку производа са заштићеним географским пореклом (ГИ) у Заводу за интелектуалну својину.

У Србији више од 50 производа носи ознаку ГИ. Међу њима су сјенички и златарски сир, лесковачки ајвар, сремски кулен, ваљевски дуван чварци, футошки купус, петровска кобасица, ужичка говеђа пршута, ђердапски, фрушкогорски липов мед, вина, пива... Међутим, у процесу добијања европског сертификата географског порекла за сада су само три: ариљска малина, облачинска вишња и пиротски сир.

Концепт ознаке географског порекла присутан је широм света и постоји више хиљада производа који га носе. Добија се у националним и међународним оквирима. Сви знају да фета може да буде само из Грчке, шампањац из Француске, италијански или швајцарски сиреви, само је једна врста ариба какаа из Еквадора или специфична лимета из области Пике у Чилеу која се разликује од других агрума.

Међу првим производима који су посегли за ГИ у некадашњој Југославији била је ужичка говеђа, па потом свињска пршута, с краја осамдесетих и почетком деведесетих година 20 века, па сремски кулен, ртањски чај, хомољски овчији сир...

Ове ознаке неком производу дају префикс места или предела. Уједно су гарант квалитета јер се прави, узгаја на старински начин, од сировина које се налазе само на тој локацији, у специфичној микроклими.

Зашто у Србији нема више производа с географском ознаком, а богати смо аутохтоним производима?

Разлог су недовољна повезаност произвођача, малих породичних газдинстава и великих индустријских играча, локалних самоуправа и трговинских ланаца и недовољна информисаност.

Трошкови за сертификат

Ево примера из нашег краја. Зашто би неко гајио традиционалну лесковачку паприку чији принос по хектару буде од 15 до 30 тона док принос хибридне сорте по хектару иде од 80 до 100 тона. Добар пример је Футог. Од када је тамошњи купус добио ознаку ГИ број газдинстава која су затражила ознаку географског порекла се дуплирао од 20 на четрдесетак.

Ознака географског порекла

Означава посебну везу произвођача, локације и рецептуре, односно начина узгоја или израде, што све даје предност у односу на друге, сличне производе. Примера ради, липов фрушкогорски мед у себи има више од 80 процената полена липе док други у свету по концентрацији онај из Немачке има око 50 процената липовог полена у себи.

Чувари националног идентитета

Осим прехрамбених намирница, ознаке географског порекла могу имати традиционални занатски производи, рукотворине, грнчарија, текстил... За сада у Србији их има смо четири: пиротски ћилим, сирогојно ручно плетени одевни предмети, бездански дамаст и шабачки пешкири. 

Сорта стара 300 година

Врбички пролећни бели лук гаји се у атару од два километра около села. Вади се од маја до средине јуна.

– Наша земља је ритска земља, специфична. Кад има пуно кише постаје глинаста, а кад је суша онда је као камен. Сорта врбичког лука је издржљива, опстаје ту већ 300 година, не сметају му ниске температуре, прича Миклош Арпад.

Можда ће малобројни житељи Врбице, с повратницима, издржати уз помоћ лука и спасити Врбицу да не доспе на листу села којих више нема у Србији.