Тутањ копита од Суботице до Лесковца
Због велике посвећености и љубави према коњским тркама, и звезда НБА лиге Никола Јокић све више привлачи пажњу на домаћим хиподромима
Мало је познатих личности у Србији, и у бившој Југославији, имало спортске коње. Један од њих је популарни певач Звонко Богдан, који је са 65 година „отишао у пензију” – престао је да вози своје касаче у сулкама и одлучио да пређе на трибине. Док је уметник, који је опевао у својим песмама север Бачке, у позним годинама нашао задовољство у винским подрумима и виновој лози, велико име српске кошарке Никола Јокић сваки боравак у родном Сомбору искористи да проведе са својим четвороножним љубимцима. Тако је и овог лета. Чим се завршила сезона у Америци ето Јокића у Сомбору и на хиподромима. Грло „Дрим кечер” („Хватач снова”).
Јокић због уговора са НБА тимом из Денвера као скупо плаћени спортиста не сме да седне у сулке и такмичи се, јер би то носило и ризик од повреде, али зато се појављује у падоку, улази у шталу, ради све што и шталски момци и не стиди се никаквог посла, који се мора обавити да би љубимац био отимарен, нахрањен и напојен. А Јокић их има не једног, већ четири. И његов отац је велики заљубљеник у коњарство. Одскоро је почело да се шушка и о уласку младог Јокића у бизнис, ако то тако може да се каже, јер обично ова врста посла не доноси неки нарочити новац. Наиме, Никола је желео да откупи сомборски хиподром али се на томе стало и коначна одлука још није донета. Општина не жели да прода објекат већ да га да у најам на 99 година, али су се у међувремену појавили и проблеми са нерашчишћеним имовинским односима.
Ипак, љубитељи коњичког спорта надају се да ће НБА звезда успети у својим наумима јер би то и њима доста значило, донело би овом спорту многе поклонике, медији знатно више простора и времена би посвећивали коњима, па би и користи биле вишеструке.
Највише трка у Шапцу
Сваке године у Србији се одржи четрдесетак тркачких дана. Некада је Београд био престоница коњичког спорта, али када је запао у проблеме тркачки дани су проређени, па уместо сваке недеље, од априла до краја октобра, да угошћује расне ате, власнике, тренере и јахаче, то се захваљујући ентузијастима свело на једномесечна окупљања. Зато су нека тркалишта добила на значају, као што је шабачки хиподром, а и пожаревачки. Они сада имају више такмичарских дана у години. Београд је претекла и Суботица, као центар касачког спорта и коњичке манифестације „Дужијанца”.
У Војводини су као спортски коњи популарнији касачи, а у Београду и централној Србији, нарочито Мачви, галопери.
Шабац је увек у нечему био први. Шапчани воле да кажу да је њихов град имао први застакљен прозор, први болнички лежај, први клавир.... Оно у чему је данас први (у свету!) су новогодишње коњичке трке, које се одржавају сваког 1. јануара, тачно у подне.
Шабачки крај је увек био познат по коњарству, и то галопском. У многим селима и данас се одржава та традиција, али уместо мачванских домаћина све је више приватних предузимача и бизнисмена, који су своја грла стационирали у шталама на хиподрому.
Непрекинута традиција
У северозападним крајевима Србије актуелна су још два хиподрома, Богатић и Врело код Уба, који једном до два пута годишње организују коњичке трке и успевају да одрже традицију непрекинутом. Одскоро је и Сремска Митровица добила хиподром, и тамо се организују трке коња, а они који знају да је овај град био једна од престоница Римског царства неће се изненадити када чују да су овде још у античко доба одржавана коњичка надметања.
Док се у Шапцу такмичи у част краља Александра, у Пожаревац је из Београда премештена најважнија трка за трогоде и старије галопере, која се некада звала Трка за пехар маршала Тита, да би доцније била преименована у Трку за пехар председника републике. Ова трка је на програму 11. августа, а три недеље касније тродневна манифестација Љубичевске коњичке игре са вишебојом као централним догађајем.
На Љубичевским играма најзанимљивија је галопска трка Куп Љубичева.Игре су увек празник за овај град. Хиљаде Пожаревљана традиционално излазе на улице да поздраве дефиле пожаревачких витезова и присуствују свечаном отварању, другог дана је утакмица у даљинском јахању на 40 километара и полуфинална такмичења у вишебоју, а недеља је круна ове манифестације.
Коњички спорт претворио се у караван на четири точка: коња у приколицу, приколицу за аутомобил, па пут Суботице, Аде, Србобрана Сомбора, Шапца, Београда, Пожаревца... Главни погон и даље су љубав и велика посвећеност.
