Политика Магазин

Личности

24.03.2026 у 09:29

Иза платана Мирјане Лехнер Драгић стоји живот испуњен личним трагањима, историјским сећањима и интимним радостима. Овога пута, са сликарком разговарамо о ономе што се не види на изложбеним зидовима – о детињству, страховима, малим ритуалима и бојама свакодневице. – Не смем да вам кажем на чему радим. Позваћу вас кад буде изложба… Само ћу рећи – у вези је са сновима. Говори то уз осмех који има дечју несташност и искуство скоро читавог века. Пред лето ће закорачити у деведесету. Корак јој је још крепак, поглед радознао, а у гласу се смењују топлина и чврстина жене која је преживела историју, али је није пустила да јој угаси радост. Када је недавно, због болести, дуго лежала, син Марко јој је донео књигу – „Сећања, снови, размишљања” Карла Густава Јунга. – Можда ћу вас зачудити,

Историја

08.03.2026 у 22:32

Петар Велики у историјском памћењу

У време када су Срби живели без државе, разапети између великих царстава и верских притисака, један руски владар постао је симбол наде и заштите. Петар Велики, император и реформатор, оставио је дубок траг у српској историји, од подршке Српској православној цркви и образовању, до политичког и војног савезништва почетком 18. века. Судбина му је доделила посебну улогу: да стане на чело последње велике православне државе која је у то доба очувала пуну независност. Снага монарха, самосвест православца Како је записао историчар Василије Крестић, „у Петру Првом Срби су први пут видели православног владара који је имао снагу европског монарха и самосвест источног хришћанина”. Тај доживљај није био романтичарска илузија, већ резултат конкретне политике. Култ Петра Великог међу Србима био

Живот

08.03.2026 у 22:34

„Смедеревац” са Звездаре стигао до Аљаске

Свака минијатура коју направи Београђанка Гордана Станојевић једна је мала прича из свакодневног живота, која буди носталгију и остаје у сећању. Зелени креденац какав је некада имала скоро свака кућа, шерпа на туфне, хеклане завесе на прозорима, шпорет „смедеревац” – срце дома – само су неки од детаља који плене пажњу. Након повратка с посла, Гордана сате проводи у својој импровизованој радионици, у ћошку собе, где настају минијатуре вредне дивљења. У рам висок 25 центиметара, толико и широк, дубине свега пет центиметара стане цела кухиња с креденцом и „смедеревцем”: цепанице са стране, пита готова хлади се, у шерпи кува се супица, суше се крпе... Све делује живо, као да је домаћица само на тренутак изашла из собе. Минијатуре је почела да прави после пандемије Фотеље, сато

Живот

28.02.2026 у 07:35

Може ли фолклор да се врати на велику сцену

У времену у којем се традиција често своди на фолклорни украс или туристички сувенир, оснивање новог професионалног ансамбла народне игре представља значајан културни догађај. Ансамбл „Сковран”, недавно представљен у Играчком центру „Уна Сага Сербика”, настао је као одговор на потребу да се народна игра врати на велику сцену – не као реликт прошлости већ као жива, савремена уметност утемељена у идентитету. – Ансамбл „Сковран” настао је из потребе групе младих уметника да народна игра поново заблиста на позорници – у складу с временом у којем живимо и делујемо, али чврсто ослоњена на принципе и постулате сценског фолклора које је поставила Олга Сковран, једна од најзначајнијих личности српске и југословенске сценске народне игре. Велики део чланова ансамбла су алумнисти балетских школа,

Путовања

07.02.2026 у 09:11

У завичају Ленке Дунђерски

Ако тражите место у Војводини где се историја чита као поезија, а равница умирује већ на првом кораку, Србобран је права адреса. С ауто-пута ка Суботици скреће се за варош коју најпре најави равница – широка, тиха, готово свечана – а онда се из те тишине појави име које не припада само географији, већ култури и поезији. Овде је рођена Јелена Ленка Дунђерски. Бронзана статуа музе песника Лазе Костића Њено име дубоко је урезано у српску књижевност и колективно памћење. Кћи велепоседника Лазара Дунђерског живела је кратко, али довољно да постане вечна – као муза Лазе Костића и инспирација за „Санта Марија дела Салуте”, једну од најлепших љубавних песама на српском језику. Њена судбина, недосањана љубав и прерана смрт дали су Србобрану ону врсту тихе узвишености коју немају

Живот

07.02.2026 у 23:35

Вечни љубавници Лазе Лозе

Хладна зимска ноћ, магла се спустила, не излази напоље ко не мора. Тако нам се чинило док нисмо закрочили преко прага једне од најстаријих кућа у Скадарској улици, у Кућу Ђуре Јакшића, где су поклоници поезије већ били заузели места. Повод је била збирка „Лоза самоникла”, прва поетска књига Милорада Петровића, дугогодишњег новинара и уредника информативног програма Телевизије Београд, који се у свету лирике представља под псеудонимом Лазо Лозо. Хладна ноћ и магла нису омели љубитеље поезије да стигну у Скадарлију на промоцију књигеСкадарлија Током новинарске каријере Петровић је објавио више од 4.000 текстова о економији, финансијама и привредном развоју, али се тек у осмој деценији живота одлучио да јавности открије поезију коју је деценијама писао „у тишини”. Псеудоним је и

Историја

28.01.2026 у 09:09

Чудесни подвиг непознатог хероја Великог рата

Ових дана нашој редакцији јавио се Миодраг Б. Илић, аутор књиге „Ходочашће Илије Илића – чудесан подвиг непознатог хероја Великог рата”, у којој је реконструисао готово невероватно путовање свог прадеде – човека који је, вођен осећајем дужности и љубављу према отаџбини, прешао пола света да би се прикључио српској војсци. Илија Илић био је из Лабуништа, насеља у данашњој Северној Македонији, у општини Струга, надомак Охридског језера, у регији познатом као Дримкол – подручју уз реку Дрим. Објава Првог светског рата затекла га је на печалби у Румунији. Уредно му је уручен позив за мобилизацију и он се одмах јавио српском конзулу, с намером да се врати у домовину. Међутим, то му није било дозвољено – Румунија је тада била неутрална и није желела да се замери зараћеним великим силама. Д

Живот

27.01.2026 у 12:16

Врапцима је у граду најтеже

Сезона зимске прихране птица је у току, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије подсећа грађане да користи од ове активности немају само птице, већ и људи. Све је више и научних доказа да посматрање птица има повољан утицај на ментално здравље. Боравак у парку и посматрање детлића који скаче горе-доле по стаблу, тражећи инсекте, био је наш увод у ефекте посматрања птица који смирују и омогућавају да будемо потпуно присутни у тренутку. Студија објављена у часопису „Nature” открила је да слушање птичјег цвркута већ након шест минута смањује анксиозност, поправља расположење, чак и код депресивних особа. Много људи свакодневно осећа да је под притиском, уд

Гастро

27.01.2026 у 11:35

Нешто топло на кашику

Прво на шта помислимо када кажемо јело „на кашику” је домаћа пилећа супа на којој су генерације одрасле. Важи за народни лек који ће препоручити сваки лекар, ако се појаве симптоми прехладе. Храњива телећа чорба такође крепи организам у ове хладне зимске дане. Кувана јела, после обиља празничне трпезе, повратак су свакодневици. Посебно „прија” кување укусних чорби и гулаша који не изискују много филозофирања – ни судова за припрему. Нека од јела могуће је припремити од намирница које вероватно већ имамо у кухињи. Предлажемо да пробате тоскански пилећи гулаш у који иде бели пасуљ и мноштво другог поврћа, а потребно је мало времена за припрему, али и лењу сар

Живот

26.01.2026 у 12:37

У потрази за првом висибабом

Првог дана нове године забележени су невероватни призори: док је календарски зима, љубичице у Свилајнцу и Новом Саду већ су у пуном цвету. На Новом Београду цвета невен… Ово нису само лепи цветови да се виде – они су доказ да се природа мења. – Из само једног цвета, једног датума и једне прецизне локације можемо сазнати много о здрављу наше животне средине, промени климе и богатству природе која нас окружује – каже за „Магазин” др Милица Рат, научна сарадница-руководилац у научној збирци хербаријум на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Ауторка је и координаторка амбициозног националног пројекта под називом „#SrbijaCveta2026”. Циљ пројекта је прикупљање података о томе када и где тачно биљке цветају у Србији током свих 12 месеци. Због