Ličnosti

24.03.2026 u 09:29

Uvek zaljubljena u život

Iza platana Mirjane Lehner Dragić stoji život ispunjen ličnim traganjima, istorijskim sećanjima i intimnim radostima. Ovoga puta, sa slikarkom razgovaramo o onome što se ne vidi na izložbenim zidovima – o detinjstvu, strahovima, malim ritualima i bojama svakodnevice. – Ne smem da vam kažem na čemu radim. Pozvaću vas kad bude izložba… Samo ću reći – u vezi je sa snovima. Govori to uz osmeh koji ima dečju nestašnost i iskustvo skoro čitavog veka. Pred leto će zakoračiti u devedesetu. Korak joj je još krepak, pogled radoznao, a u glasu se smenjuju toplina i čvrstina žene koja je preživela istoriju, ali je nije pustila da joj ugasi radost. Kada je nedavno, zbog bolesti, dugo ležala, sin Marko joj je doneo knjigu – „Sećanja, snovi, razmišljanja” Karla Gustava Junga. – Možda ću vas začuditi,

Istorija

08.03.2026 u 22:32

Petar Veliki u istorijskom pamćenju

U vreme kada su Srbi živeli bez države, razapeti između velikih carstava i verskih pritisaka, jedan ruski vladar postao je simbol nade i zaštite. Petar Veliki, imperator i reformator, ostavio je dubok trag u srpskoj istoriji, od podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi i obrazovanju, do političkog i vojnog savezništva početkom 18. veka. Sudbina mu je dodelila posebnu ulogu: da stane na čelo poslednje velike pravoslavne države koja je u to doba očuvala punu nezavisnost. Snaga monarha, samosvest pravoslavca Kako je zapisao istoričar Vasilije Krestić, „u Petru Prvom Srbi su prvi put videli pravoslavnog vladara koji je imao snagu evropskog monarha i samosvest istočnog hrišćanina”. Taj doživljaj nije bio romantičarska iluzija, već rezultat konkretne politike. Kult Petra Velikog među Srbima bio

Život

08.03.2026 u 22:34

„Smederevac” sa Zvezdare stigao do Aljaske

Svaka minijatura koju napravi Beograđanka Gordana Stanojević jedna je mala priča iz svakodnevnog života, koja budi nostalgiju i ostaje u sećanju. Zeleni kredenac kakav je nekada imala skoro svaka kuća, šerpa na tufne, heklane zavese na prozorima, šporet „smederevac” – srce doma – samo su neki od detalja koji plene pažnju. Nakon povratka s posla, Gordana sate provodi u svojoj improvizovanoj radionici, u ćošku sobe, gde nastaju minijature vredne divljenja. U ram visok 25 centimetara, toliko i širok, dubine svega pet centimetara stane cela kuhinja s kredencom i „smederevcem”: cepanice sa strane, pita gotova hladi se, u šerpi kuva se supica, suše se krpe... Sve deluje živo, kao da je domaćica samo na trenutak izašla iz sobe. Minijature je počela da pravi posle pandemije Fotelje, sato

Život

28.02.2026 u 07:35

Može li folklor da se vrati na veliku scenu

U vremenu u kojem se tradicija često svodi na folklorni ukras ili turistički suvenir, osnivanje novog profesionalnog ansambla narodne igre predstavlja značajan kulturni događaj. Ansambl „Skovran”, nedavno predstavljen u Igračkom centru „Una Saga Serbika”, nastao je kao odgovor na potrebu da se narodna igra vrati na veliku scenu – ne kao relikt prošlosti već kao živa, savremena umetnost utemeljena u identitetu. – Ansambl „Skovran” nastao je iz potrebe grupe mladih umetnika da narodna igra ponovo zablista na pozornici – u skladu s vremenom u kojem živimo i delujemo, ali čvrsto oslonjena na principe i postulate scenskog folklora koje je postavila Olga Skovran, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske i jugoslovenske scenske narodne igre. Veliki deo članova ansambla su alumnisti baletskih škola,

Putovanja

07.02.2026 u 09:11

U zavičaju Lenke Dunđerski

Ako tražite mesto u Vojvodini gde se istorija čita kao poezija, a ravnica umiruje već na prvom koraku, Srbobran je prava adresa. S auto-puta ka Subotici skreće se za varoš koju najpre najavi ravnica – široka, tiha, gotovo svečana – a onda se iz te tišine pojavi ime koje ne pripada samo geografiji, već kulturi i poeziji. Ovde je rođena Jelena Lenka Dunđerski. Bronzana statua muze pesnika Laze Kostića Njeno ime duboko je urezano u srpsku književnost i kolektivno pamćenje. Kći veleposednika Lazara Dunđerskog živela je kratko, ali dovoljno da postane večna – kao muza Laze Kostića i inspiracija za „Santa Marija dela Salute”, jednu od najlepših ljubavnih pesama na srpskom jeziku. Njena sudbina, nedosanjana ljubav i prerana smrt dali su Srbobranu onu vrstu tihe uzvišenosti koju nemaju

Život

07.02.2026 u 23:35

Večni ljubavnici Laze Loze

Hladna zimska noć, magla se spustila, ne izlazi napolje ko ne mora. Tako nam se činilo dok nismo zakročili preko praga jedne od najstarijih kuća u Skadarskoj ulici, u Kuću Đure Jakšića, gde su poklonici poezije već bili zauzeli mesta. Povod je bila zbirka „Loza samonikla”, prva poetska knjiga Milorada Petrovića, dugogodišnjeg novinara i urednika informativnog programa Televizije Beograd, koji se u svetu lirike predstavlja pod pseudonimom Lazo Lozo. Hladna noć i magla nisu omeli ljubitelje poezije da stignu u Skadarliju na promociju knjigeSkadarlija Tokom novinarske karijere Petrović je objavio više od 4.000 tekstova o ekonomiji, finansijama i privrednom razvoju, ali se tek u osmoj deceniji života odlučio da javnosti otkrije poeziju koju je decenijama pisao „u tišini”. Pseudonim je i

Istorija

28.01.2026 u 09:09

Čudesni podvig nepoznatog heroja Velikog rata

Ovih dana našoj redakciji javio se Miodrag B. Ilić, autor knjige „Hodočašće Ilije Ilića – čudesan podvig nepoznatog heroja Velikog rata”, u kojoj je rekonstruisao gotovo neverovatno putovanje svog pradede – čoveka koji je, vođen osećajem dužnosti i ljubavlju prema otadžbini, prešao pola sveta da bi se priključio srpskoj vojsci. Ilija Ilić bio je iz Labuništa, naselja u današnjoj Severnoj Makedoniji, u opštini Struga, nadomak Ohridskog jezera, u regiji poznatom kao Drimkol – području uz reku Drim. Objava Prvog svetskog rata zatekla ga je na pečalbi u Rumuniji. Uredno mu je uručen poziv za mobilizaciju i on se odmah javio srpskom konzulu, s namerom da se vrati u domovinu. Međutim, to mu nije bilo dozvoljeno – Rumunija je tada bila neutralna i nije želela da se zameri zaraćenim velikim silama. D

Život

27.01.2026 u 12:16

Vrapcima je u gradu najteže

Sezona zimske prihrane ptica je u toku, a Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podseća građane da koristi od ove aktivnosti nemaju samo ptice, već i ljudi. Sve je više i naučnih dokaza da posmatranje ptica ima povoljan uticaj na mentalno zdravlje. Boravak u parku i posmatranje detlića koji skače gore-dole po stablu, tražeći insekte, bio je naš uvod u efekte posmatranja ptica koji smiruju i omogućavaju da budemo potpuno prisutni u trenutku. Studija objavljena u časopisu „Nature” otkrila je da slušanje ptičjeg cvrkuta već nakon šest minuta smanjuje anksioznost, popravlja raspoloženje, čak i kod depresivnih osoba. Mnogo ljudi svakodnevno oseća da je pod pr

Gastro

27.01.2026 u 11:35

Nešto toplo na kašiku

Prvo na šta pomislimo kada kažemo jelo „na kašiku” je domaća pileća supa na kojoj su generacije odrasle. Važi za narodni lek koji će preporučiti svaki lekar, ako se pojave simptomi prehlade. Hranjiva teleća čorba takođe krepi organizam u ove hladne zimske dane. Kuvana jela, posle obilja praznične trpeze, povratak su svakodnevici. Posebno „prija” kuvanje ukusnih čorbi i gulaša koji ne iziskuju mnogo filozofiranja – ni sudova za pripremu. Neka od jela moguće je pripremiti od namirnica koje verovatno već imamo u kuhinji. Predlažemo da probate toskanski pileći gulaš u koji ide beli pasulj i mnoštvo drugog povrća, a potrebno je malo vremena za pripremu, ali i le

Život

26.01.2026 u 12:37

U potrazi za prvom visibabom

Prvog dana nove godine zabeleženi su neverovatni prizori: dok je kalendarski zima, ljubičice u Svilajncu i Novom Sadu već su u punom cvetu. Na Novom Beogradu cveta neven… Ovo nisu samo lepi cvetovi da se vide – oni su dokaz da se priroda menja. – Iz samo jednog cveta, jednog datuma i jedne precizne lokacije možemo saznati mnogo o zdravlju naše životne sredine, promeni klime i bogatstvu prirode koja nas okružuje – kaže za „Magazin” dr Milica Rat, naučna saradnica-rukovodilac u naučnoj zbirci herbarijum na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Autorka je i koordinatorka ambicioznog nacionalnog projekta pod nazivom „#SrbijaCveta2026”. Cilj projekta je prikupljanje podataka o tome kada i gde tačno biljke cvetaju u Srbiji tokom svih 12 meseci. Zbog