Аутор: Славица Ступарушић
19.06.2024 у 16:28
Ове године „Бијело дугме” обележава пола века од настанка. О Лази Ристовском, легенди југословенског рокенрола, композитору, продуценту, аранжеру, клавијатуристи и овог члану чувеног бенда, снимљен је филм „Иза хоризонта”. – Снимање је почело 2016. године и после великих проблема и неизвесности, коначно је завршено. Премијера се очекује на јесен, каже за „Магазин” Лазина ћерка Санда Ристовски, академска сликарка, ауторка филма. Додаје да је желела да људе подсети на свог оца и његово стваралаштво: – Имала сам утисак да је заборављен, али када сам почела да зовем татине пријатеље скоро сви су с одушевљењем прихватили да учествују на пројекту. Неки су ми се чак и сами јављали. Лаза Ристовски и Горан Бреговић (Фото Зоран Трбовић) Филм прати цео Лазин живот, од самих поч
18.06.2024 у 10:56
Велики је избор украсног цвећа у расадницима које просто мами својим раскошним цветовима и мирисом. У том надметању мушкатли, кадифа, невена, пркоса, бегонија, мало ко ће се ухватити за саксију с биљком чији листови подсећају на чуваркућу, а цветови су донекле налик јагорчевини. Отприлике тако би могла да се опише луисија или левисија, како се чешће чује, цветница која полако али сигурно осваја наше вртове и балконе. – Левисија симболизује поновно рођење, раст, откриће – објашњава девојка на пијаци која заинтересованим купцима објашњава зашто је за њихов сунчани балкон баш ово цвеће прави избор. Симбол америчке државе Монтане Да би се разумела симболика коју цвет носи, мора се завирити у историју. Прича о необичној биљци почиње 1806. године. Војник и природњак Мериведер
14.06.2024 у 09:23
Сузе и виноград, прво је на шта смо помислили после недавно одржаног соло концерта за клавир младе канадске пијанисткиње и композиторке, српског порекла, Нине Платише у галерији „Артгет” Културног центра Београда. Публика је стајала, јер су сва места била попуњена. Многи су дошли да је чују поново после дебитантског наступа 2023. године у Легату Славенски. Ту је на позив Мирјане Лазаревић наступала на Светски дан музике који се традиционално слави свуда у свету, 21. јуна. Нине Платише у галерији „Артгет” Културног центра Београда. Концерт су пратили и видео-записи Катарине Шошкић, Чарлија Карика, Павла Николића, Мартина Едралина, Марије Страјнић, Игора Дрљаче – Рођена сам у Београду 1991. године. Посебне емоције ме вежу за њега иако смо се
08.06.2024 у 10:58
Стеновите пирамиде, колоније слепих мишева, шума цера, грчка жаба, дневни лептири само су делић украса Србије, који су однедавно заштићени и законом. Марина Шибалић, в. д. директора Завода за заштиту природе Србије подсетила је недавно, поводом 76 година од када се бисери природе у нашој земљи штите и законом, да данас имамо 472 заштићена подручја. С новим споменицима природе тако је 9,92 одсто површине под заштитом. А све је почело 1948. године заштитом Велике и Мале Рипаљке код Сокобање. Др Драгана Остојић, начелница одељења за заштићена подручја завода, набројала је нова заштићена подручја. Споменици природе постали су Вражји камен – Просечник, Мркоњски вис, Дубочка пећина – Гаура Маре, а за четири нова предела изузетних одлика проглашени су Цер, Клисура реке Ђетиње, Ада Циганл
05.06.2024 у 10:39
Ваљати се по трави, спавати на слами, пити воду с извора, јахати, убрати краставац, пењати се на дрво... За децу из града која никада нису видела домаће животиње, попут краве, свиње, козе или овце, јер их у зоолошком врту нема, то је велика авантура. Још када се томе дода да могу да буду цео дан напољу, да се играју до мрака, без страха да се не испрљају, не падну, једу домаће производе... Изговоре родитеља и правдања да немају никога на селу коме би могли да повере своје малишане у последње време премостили су вредни домаћини који су своје сеоске куће оспособили за госте, тако да породице с децом могу да дођу на вишедневни одмор као код најрођенијег. Caption Весела ливада Код Горњег Милановца, близу Рудника, у селу Салаши налази се имање „Весела ливада” с којег одје
31.05.2024 у 12:50
Знамо ли шта у нама буди радост, емоцију која може да буде индивидуална, аутентична, мирна и тиха, али и хистерична, нарцисоидна, злонамерна... Радост је тема и нове књиге проф. др Тијане Мандић, клиничког психолога и психотерапеута, упркос мишљењу појединих колега да je бирати ову тему бесмислено у оваквом свету препуном озбиљних догађаја. Промоција књиге „Радост” (издавач „ХЕРАеду”) привукла је велику пажњу. Безброј је дефиниција радости – за будисте она је свесност, способност памћења лепоте, бивање у сваком тренутку. За хришћане – радост је и тиховање. Повлачење у себе као у светилиште. За нашу културу, где је, по Јовану Скерлићу, на словенску депресивност наслоњен источњачки песимизам, ово је више него неопходно и драгоцено дело, навела је Сања Домазет на промоцији.
