Коме се исплате киловати од сунчаних дана

Србија има довољно сунчаних дана годишње и у том погледу уградња соларних панела је исплатива. Зато није питање да ли се треба окренути соларној енергији, јер је ту одговор очигледно позитиван, већ шта је све потребно да би себи приуштили статус купца-произвођача, што представља пут до мањих рачуна за струју и активног учешћа у производњи чисте електричне енергије.

Израз купац-произвођач или прозјумер у српско законодавство уведен је 2021. године и то доношењем Закона о коришћењу обновљивих извора енергије. Прозјумери мењају досадашњу праксу по којој домаћинства само троше електричну енергију – купци сада могу да постану и произвођачи струје.

У регистру 3.268 прозјумера

Постављањем соларне електране на кров куће и уписом у Регистар купаца-произвођача домаћинства за сопствене потребе користе произведену електричну енергију. Вишкови који настану када производња превазилази потрошњу пребацују се у електродистрибутивну мрежу, која је попут виртуелне батерије, и повлаче из мреже када не производе – по ноћи или када је облачно. Из мреже се прво троши „сачувана” струја, а затим струја чија потрошња ће бити обрачуната у том обрачунском периоду.

До сада је у регистар уписано 3.268 купаца-произвођача. Велико интересовање поспешиле су субвенције, смањење пореза и накнада.

Предњаче домаћинства, њих 2.411, док најмање има стамбених заједница, само три. Поред тога још 857 соларних електрана изградила су привредна друштва, у које се убрајају индустријски објекти, манастири, школе и вртићи...

Домаћинства на кровове кућа могу да поставе соларне електране максималне снаге од 10,8, а привредна друштва од 150 киловата.

Изградња ове електране на крову породичне куће не захтева ниједну дозволу било које службе, али је неопходно задовољити услове попут задовољавајућег стања електроинсталација, кутије с осигурачима, исправног уземљења куће и громобранске инсталације и, наравно, стабилне и исправне кровне конструкције, наводи се на сајту прозјумер.рс.

И најважније, купац-произвођач мора да буде власник објекта и инсталације.

С обзиром на то да је најјефтинија енергија која се не потроши, савет стручњака је да се ипак прво уложи у топлотну изолацију и столарију, јер су уштеде до 40 процената.

Од ове године у 44 града и општине расписују се и јавни позиви за субвенције до чак 90 одсто укупне вредности енергетске санације домаћинства.

Уколико је потрошња струје и даље велика, поставља се питање у којој се зони потрошач налази. Ако је неко скоро стално у зеленој зони – њему се улагање у соларне електране неће исплатити, док потрошачима који су често у плавој или црвеној зони може да буде веома исплативо.

– Људима који живе у становима не исплати се да буду прозјумери, зато што су углавном прикључени на централно грејање, па самим тим енергију плаћају знатно јефтиније. Такође, неком ко је прикључен на топловод (нема бојлер), апсолутно се не исплати ова инвестиција, будући да већ мало троши – објашњава Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине.

С обзиром на то да снага инсталиране соларне електране зависи од потрошње домаћинства, потребан је, по речима Иване Јовчић, директорке Центра за унапређење животне средине, податак о годишњој потрошњи струје, као и о томе да ли је домаћинство на једнотарифном или двотарифном мерењу.

Примера ради, ако знамо да годишње трошимо 12.000 киловат-часова струје, долазимо до тога да нам је потребна соларна електрана од приближно 10 киловата. Овај податак треба да послужи као почетно разматрање уласка у прозјуминг.

Зашто је ово важно?  Прозјумери који су направили много веће електране у односу на своје потребе нису могли да искористе сву добијену струју и она је, након периода поравнања, остала на „поклон” ЕПС-у.

– Прозјумери могу да повуку сву струју коју су предали у електродистрибутивну мрежу током године, од 1. априла до 31. марта. Последњег дана марта све се анулира, па се и евентуални преостали вишкови поништавају и више се не могу искористити – каже Шћекић.

Значи, боље је поставити мању електрану од рецимо пет киловата, па после доградити, ако се укаже потреба.

На једном од специјализованих сајтова анализе показују да просечне потребе једног домаћинства може да покрије уградња електране од шест киловата. Та инвестиција кошта око 6.000 евра, а субвенције државе покривају половину трошка.

Значи, прво треба направити калкулацију колико се струје троши. Друга степеница је ангажовање добављача и инсталатера опреме, који по систему „кључ у браву”, поставља панеле, претварач или инвертор – који је најбитнији у целој причи, повезује све и прикључује на мрежу. Они дају и предрачун приликом конкурисања за субвенције.

Одабир квалитетних елемената за електрану треба да се базира на гаранцији која се обично, за комплетну електрану, издаје на 15 година.

При избору панела од величине је важнија њихова ефикасност: проценат сунчеве светлости који соларни панел претвара у електричну енергију. Ефикасност од 20 одсто и више је висок учинак. Животни век панела обично је од 30 до 40 година.

За соларне електране кажу да су пасивне инвестиције, ако су урађене по правилима струке, пројектоване су да раде дуги низ година и нема безбедоносних ризика.

Брза уградња

Изградња саме електране је брза, траје од један до два дана. Документација за прикључење на мрежу и упис у регистар доставља се електронски, путем мејла. На прикључење се чека од 10 до 30 дана.

Промена навика

Кад се све ово заврши и потекне струја, потрошаче чека и промена навика. Најисплативије је да се струја користи док има сунца, док се ствара, тада је бесплатна. Тада се укључују велики потрошачи: машине за веш, судове, бојлер, косилица, електрични аутомобил... Што се не употреби улази у бројило и постаје предмет обрачуна.  Енергија коју прозјумери повлаче из система није бесплатна.

– Цена је шест динара бруто, што је исплативије од обичне куповине струје, будући да је цена енергије у зеленој зони око 13 динара, у плавој виша од 16, а у црвеној чак 36 динара – објаснила је Ивана Јовчић, за поткаст Нове економије „Само да питам”.

Прописи се често мењају: Шћекић подсећа да су купци-произвођачи раније плаћали накнаду на укупну преузету електричну енергију, док је сада та основица промењена на утрошену енергију, односно разлику између преузете и произведене струје.

Предвиђа се да би било више корисника када би се усвојио модел откупа вишкова на крају периода за поравнање, подстицање кроз повраћај (или смањење) ПДВ-а на опрему за изградњу ових електрана.

Трошимо три пута више енергије од европског просека

У Србији се троши три и по пута више енергије у односу на европски просек због чега држава пружа подршку грађанима да замене дотрајалу столарију, фасаду, изолацију, неефикасне котлове, али и да поставе соларне колекторе и панеле.

Субвенције могу да покрију и до 65 одсто вредности инвестиције, а грађани могу да конкуришу у 137 градова. Треба пратити интернет страницу своје локалне самоуправе и расписивање јавног позива.