Политика Магазин

Технологија

06.12.2025 у 08:29

Све више људи у Србији последњих година почиње да се бави откривањем сопственог порекла. Оно што је некад било могуће само уз помоћ породичног предања, матичних књига и старих пописа, данас је захваљујући генетици постало прави истраживачки подухват. Љубитељи родослова, окупљени око Друштва српских родослова „Порекло”, које постоји од 2012. године, повезују старе архиве и најсавременија ДНК истраживања, у потрази за одговором на вековно питање – одакле смо потекли. Друштво је настало као мала група ентузијаста који су се бавили класичним родословним истраживањем – прегледали архивску грађу, судске списе и матичне књиге. Брзо им се прикључио стручњак који је учествовао у пројекту мапирања светске популације који је покренуо „National Geographic”, што је означило почетак српских истражива

Здравље

05.12.2025 у 11:17

Зашто сами себе саботирамо

Ma колико некима то невероватно звучало, постоје људи који често сами себе спречавају или ограничавају у успеху или срећи. Раде против себе, како би се то у народу рекло, а међу психолозима за такво понашање је одомаћен је израз самосаботажа. Психолошкиња Лиза Ган из британске добротворне организације „Nuffield healt” разматрала је овај проблем у покушају да одговори зашто појединци свесно или несвесно желе себи нашкодити. Ниско самопоштовање прво је на листи разлога. Ко има нормалан ниво самопоштовања, вероватно ће пронаћи здраву дозу мотивације и успети да оствари циљеве које је себи поставио. Људи који себе недовољно поштују, често то неће моћи да остваре. Свесно избегавање добрих прилика Особи којој ствари добро крену, ако има ниско самопоштовање и осећај сопствене безвред

Живот

30.11.2025 у 08:06

Дрон као птица мира

Није било лако ове године изабрати најбоље карикатуре на традиционалној међународној изложби у Крагујевцу с антиратном тематиком. Као да су и аутори били надахнути да у време када је све више разарања у свету пошаљу што снажније поруке. Међу награђенима је и Зоран Михаиловић, карикатуриста из Београда, чији је рад изазвао посебну пажњу публике и жирија. На његовој карикатури уместо голуба – симбола мира – лебди дрон, хладан и металан, али у својим крилима носи маслинову гранчицу. Зоран Михаиловић – Прво смо имали атомску бомбу, па је нуклеарно оружје постало нешто што „одржава мир”, јер нико не сме да га лансира. Успостављена је равнотежа страха. Потом су крстареће ракете биле у првом плану, а данас су дронови постали последње конвенционално оружје – каже Михаиловић. – Они

Живот

29.11.2025 у 07:51

Пет деценија Рајкове пећине

Пре педесет година, октобра 1975, отворена је за посетиоце једна од најлепших пећина у Србији – Рајкова пећина код Мајданпека. Смештена у подножју Хомољских планина, ова природна дворана подземне лепоте и даље плени пажњу истраживача, туриста и љубитеља природе. Поводом јубилеја, Туристичка организација Мајданпека организовала је низ догађаја, а школске екскурзије и групе знатижељних посетилаца свакодневно откривају њене беличасте сале и тишину која звони као да се време зауставило. Рајкова пећина је краљица међу српским пећинама, кажу спелеолози. Дуга је 2.304 метра и има два нивоа – суви, уређен за туристичке посете у дужини од 850 метара, и доњи, речни, створен спајањем три подземна водотока: Јанкове, Паскове и Рајкове речице. Током године овде стигне и до десет хиљада посетилаца

Живот

21.11.2025 у 11:44

Лепота не трпи брзину

У Галерији Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” у Нишу одржана је изложба калиграфских радова Александра Станковића, једног од ретких уметника у Србији и Европи који се баве арапском калиграфијом. Многе Нишлије долазиле су по више пута – да у тишини и миру још једном осете лепоту исписаних слова. Међу најзаинтересованијим посетиоцима су нишки студенти ликовне уметности. Александар Станковић по занимању је лабораторијски техничар у нишком Институту за јавно здравље. Краснописом се, како каже, бави из дубоког унутрашњег порива. Самоук и истрајан, из хобија је научио арапски језик због слова необичног изгледа, а писање претворио у уметност која га данас представља широм света. У његовим радовима, поред арапског, сусрећу се све више и два овдашња писма – ћирилично и латинично – и свако

Здравље

18.11.2025 у 10:15

Климатске промене скраћују сан

Научници упозоравају на још један тихи, али озбиљан ефекат климатских промена – поремећај сна. Оно што је донедавно деловало као тема за политичке и еколошке форуме данас постаје лични проблем

Живот

17.11.2025 у 17:22

Срби у америчком фудбалу

После српских кошаркаша који су освојили НБА, све више младих спортиста из Србије сања да остави траг у најпопуларнијем спорту у Сједињеним Дражавама – америчком фудбалу. Један од њих је Илија Крајновић, момак из Зрењанина, офанзивни линијаш с Универзитета Западна Каролина, који корак по корак гради свој амерички сан

Личности

15.11.2025 у 19:11

Злато које не бледи

Када данас уђе у неку спортску халу или сеоски дом културе, где се одржавају „Игре без граница” или „Лига малих шампиона”, Давора Штефанека дочекају осмеси. Деца му прилазе да га поздраве, родитељи да му се захвале што је спорт вратио у њихово место. Ипак, мало ко зна да је тај човек, који је подигао најсјајније злато у Рију 2016. године, а данас је председник Спортског савеза Србије, као дечак био болешљив. Управо зато његова животна прича није само спортска, већ и људска – сведочанство како воља и активизам могу да промене судбину. Са супругом Долорес и синовима Матијом и Рељом Цела фамилија – рвачи – Кад сам имао петнаест година, добио сам епилепсију. Пио сам лекове двадесет година. Имао сам операцију ока, проблеме са стомаком, било је тренутака када сам мислио да не

Живот

09.11.2025 у 22:51

Лепота не трпи брзину

Самоуки зналац арапског језика и калиграфије, нишки лаборант Александар Станковић, сада се посвећује ћирилици и православној духовности, а своје радове показује на изложби у родном граду

Живот

09.11.2025 у 17:19

Део нашег наслеђа који нестаје

На пространствима Србије некада су пасле стотине хиљада домаћих животиња – буше, праменке, моравке, балканске козе, шумадинке, мангулице, коњи нониуси. Данас су многе од тих раса готово ишчезле, а с њима нестаје и један део нашег идентитета, сеоске културе и начина живота. Некада се свака област могла препознати по својим животињама. У Старој планини – праменке отпорне на ветар и снег, у Шумадији – црне моравке, у Банату и Бачкој – коњи нониуси и домаће гуске. Те животиње нису биле само извор хране, већ и темељ културног пејзажа Србије. Данас их има тек у траговима, углавном у малим газдинствима, манастирским добрима и институтима. Богдан Цекић – Наше аутохтоне расе представљају живу везу између природе, традиције и културног идентитета. То су животиње које су се в