Зашто сами себе саботирамо
Ma колико некима то невероватно звучало, постоје људи који често сами себе спречавају или ограничавају у успеху или срећи.
Раде против себе, како би се то у народу рекло, а међу психолозима за такво понашање је одомаћен је израз самосаботажа. Психолошкиња Лиза Ган из британске добротворне организације „Nuffield healt” разматрала је овај проблем у покушају да одговори зашто појединци свесно или несвесно желе себи нашкодити.
Ниско самопоштовање прво је на листи разлога. Ко има нормалан ниво самопоштовања, вероватно ће пронаћи здраву дозу мотивације и успети да оствари циљеве које је себи поставио. Људи који себе недовољно поштују, често то неће моћи да остваре.
Свесно избегавање добрих прилика
Особи којој ствари добро крену, ако има ниско самопоштовање и осећај сопствене безвредности, у глави ће се појавити мисли да није достојна успеха. Људи с ниским самопоштовањем често верују да нису вредни успеха или среће, што може довести до саботирајућег понашања које их спречава да постигну своје циљеве.
Постигнуће и успех могу деловати тим особама толико непријатно да они свесно одлучују да избегавају прилике за лични развој, срећу или успех, објашњавају психолози.
Код некога успех изазива страх, јер успешност са собом доноси промене, а промене могу бити „застрашујуће”. Без обзира да ли је у питању професионални или лични живот, понекад радимо ствари које ограничавају наш напредак јер нам је удобно тамо где јесмо и плашимо се онога што долази. Тако неко бежи од разговора о браку или деци, или на послу од добрих резултата који, истина, могу значити унапређење, али и већу одговорност.
Није лако препознати знаке самосаботирајућег понашања, јер су често дубоко укорењени у начин на који мислимо, осећамо и понашамо се.
На пример, можда мислите да сте природно стидљиви или недовољно амбициозни, а заправо подсвесно спречавате сопствени успех због скривеног страха или нелагоде.
Психолози дају и неке примере самосаботирајућег понашања: прекомерна употреба алкохола или дрога, подривање међуљудских односа, избегавање разговора или одговорности, импулсивност, изолација, умањивање сопствених достигнућа и друго.
Самосаботажа у међуљудским односима може настати из страха да се не буде емотивно повређен, затим због неких траума из прошлости или неизвесности и страха од дугорочне посвећености. Огледа се и у одбацивању партнера у емотивним везама, повлачењу из разговора о важним темама, стварању непотребних конфликата, претераној самокритици, став је и аутора часописа „Психолоџи тудеј”.
Понашање се сматра самосаботирајућим и када ствара проблеме у свакодневном животу и омета дугорочне циљеве.
Самоповређивање и злоупотреба лекова
Најчешћа самосаботирајућа понашања укључују прокрастинацију, узимање лекова на своју руку, али злоупотребу алкохола, опојних средстава, али и хране за коју смо свесни да није здрава. У таква понашање спадају и разни видови самоповређивања, као што је сечење.
Људи нису увек свесни да сами себе саботирају, а чак и када повежу одређено понашање са самопоражавајућим последицама, то није гаранција да ће престати да га спроводе. Ипак, могуће је превазићи скоро сваки облик самосаботаже. Бихејвиоралне терапије могу помоћи у прекидању укорењених образаца мисли и понашања, док истовремено јачају способност промишљања и саморегулације. Мотивационе терапије могу помоћи људима да се поново повежу са својим циљевима и вредностима.
Вредим успеха и среће
Стручњаци дају и неке савете који могу бити од помоћи у одговору на питање како да престанем себе да саботирам.
– Препознај понашања која желиш да промениш. Напиши циљеве и мисли/понашања која те ограничавају.
– Оспори негативна уверења. Питај се: „имам ли стварне доказе за то?” Замени мисли попут „нисам довољно добар” са „вредим успеха и среће”.
– Ради на самопоштовању. Буди према себи љубазан као што би био према пријатељу. Прихвати да перфекција не постоји.
– Постављај реалне циљеве. Подели их на мање кораке. Тако мотив постаје јачи, а избегавање мање вероватно.
