Autor: Dragoljub Stevanović
29.11.2025 u 07:51
Pre pedeset godina, oktobra 1975, otvorena je za posetioce jedna od najlepših pećina u Srbiji – Rajkova pećina kod Majdanpeka. Smeštena u podnožju Homoljskih planina, ova prirodna dvorana podzemne lepote i dalje pleni pažnju istraživača, turista i ljubitelja prirode. Povodom jubileja, Turistička organizacija Majdanpeka organizovala je niz događaja, a školske ekskurzije i grupe znatiželjnih posetilaca svakodnevno otkrivaju njene beličaste sale i tišinu koja zvoni kao da se vreme zaustavilo. Rajkova pećina je kraljica među srpskim pećinama, kažu speleolozi. Duga je 2.304 metra i ima dva nivoa – suvi, uređen za turističke posete u dužini od 850 metara, i donji, rečni, stvoren spajanjem tri podzemna vodotoka: Jankove, Paskove i Rajkove rečice. Tokom godine ovde stigne i do deset hiljada posetilaca
15.11.2025 u 19:11
Kada danas uđe u neku sportsku halu ili seoski dom kulture, gde se održavaju „Igre bez granica” ili „Liga malih šampiona”, Davora Štefaneka dočekaju osmesi. Deca mu prilaze da ga pozdrave, roditelji da mu se zahvale što je sport vratio u njihovo mesto. Ipak, malo ko zna da je taj čovek, koji je podigao najsjajnije zlato u Riju 2016. godine, a danas je predsednik Sportskog saveza Srbije, kao dečak bio bolešljiv. Upravo zato njegova životna priča nije samo sportska, već i ljudska – svedočanstvo kako volja i aktivizam mogu da promene sudbinu. Sa suprugom Dolores i sinovima Matijom i Reljom Cela familija – rvači – Kad sam imao petnaest godina, dobio sam epilepsiju. Pio sam lekove dvadeset godina. Imao sam operaciju oka, probleme sa stomakom, bilo je trenutaka kada sam mislio da ne
09.11.2025 u 17:19
Na prostranstvima Srbije nekada su pasle stotine hiljada domaćih životinja – buše, pramenke, moravke, balkanske koze, šumadinke, mangulice, konji noniusi. Danas su mnoge od tih rasa gotovo iščezle, a s njima nestaje i jedan deo našeg identiteta, seoske kulture i načina života. Nekada se svaka oblast mogla prepoznati po svojim životinjama. U Staroj planini – pramenke otporne na vetar i sneg, u Šumadiji – crne moravke, u Banatu i Bačkoj – konji noniusi i domaće guske. Te životinje nisu bile samo izvor hrane, već i temelj kulturnog pejzaža Srbije. Danas ih ima tek u tragovima, uglavnom u malim gazdinstvima, manastirskim dobrima i institutima. Bogdan Cekić – Naše autohtone rase predstavljaju živu vezu između prirode, tradicije i kulturnog identiteta. To su životinje koje su se v
