Dron kao ptica mira

Nije bilo lako ove godine izabrati najbolje karikature na tradicionalnoj međunarodnoj izložbi u Kragujevcu s antiratnom tematikom. Kao da su i autori bili nadahnuti da u vreme kada je sve više razaranja u svetu pošalju što snažnije poruke.

Među nagrađenima je i Zoran Mihailović, karikaturista iz Beograda, čiji je rad izazvao posebnu pažnju publike i žirija. Na njegovoj karikaturi umesto goluba – simbola mira – lebdi dron, hladan i metalan, ali u svojim krilima nosi maslinovu grančicu.

– Prvo smo imali atomsku bombu, pa je nuklearno oružje postalo nešto što „održava mir”, jer niko ne sme da ga lansira. Uspostavljena je ravnoteža straha. Potom su krstareće rakete bile u prvom planu, a danas su dronovi postali poslednje konvencionalno oružje – kaže Mihailović. – Oni se koriste svuda, u Rusiji i Ukrajini, u Siriji. Lete u jatima kao ptice, ali možda će i to stati. Možda će, zbog svoje sve masovnije proizvodnje, i dronovi jednog dana biti proterani s neba – i tada će postati ptice mira, kao nekada golubovi s maslinovom grančicom – kaže umetnik i naglašava da je karikatura moćna jer nije samo smešna već i misleća.

Mihailoviću je za prikaz drona nagrada stigla od nemačkog grada Ingolštata, pobratima Kragujevca. Zanimljivo je da je naš sagovornik posle gimnazije studirao šumarstvo u Beogradu, ali ga je umetnost odvela drugim putem. Prve karikature objavio je još 1975. godine i od tada je prisutan na stranicama brojnih listova u bivšoj Jugoslaviji. Dobitnik je više priznanja – „Bronzanog Pjera”, titule „Vitez humora” i „Klasovog majstorskog pera”.

Ovo je već 23. Međunarodni salon antiratne karikature, koji se tradicionalno održava svake druge godine. Cilj manifestacije je da neguje sećanje na stradanje nedužnih građana i đaka u Šumaricama 1941. godine, ali i da se odredi prema aktuelnim događajima u svetu.

– Ove godine stiglo je više od 1.500 radova iz 67 zemalja sveta. Više od 500 autora poslalo je svoja dela u Kragujevac. To je rekordan broj učesnika do sada. Izložba je svečano otvorena u Muzeju „21. oktobar”, i trajaće mesec dana, do 20. novembra – kaže Ljubica Luković, kustos Muzeja „21. oktobar” u glavnom gradu Šumadije.

Izložbe i festivali su ostali mesto gde karikatura živi. U Kruševcu se organizuje „Zlatna kaciga”, u Vlasotincu karikature su deo Festivala vina, u Sokobanji se izlaže ekološka karikatura, u Subotici savremena.

Ova umetnost se vraća galeriji i možda baš tu ponovo pronalazi svoju snagu – u susretu s ljudima, licem u lice, bez posrednika, ističu umetnici.

Zato su antiratne izložbe poput ove u Kragujevcu važne. U gradu koji je tokom Drugog svetskog rata postao simbol stradanja, taj vizuelni jezik dobija posebnu snagu.

– Salon u Kragujevcu jedan je od retkih u svetu koji neguje ovu vrstu umetničkog izraza. Karikatura nije samo šala – ona je duboka društvena misao. U vremenu globalnih konflikata ona je najhumaniji oblik otpora – kaže Ljubica Luković.

Posle Kragujevca, izložba će se preseliti u Nemačku i Poljsku, a odatle u planu je i postavka u zgradi UN u Njujorku.

Nagrada Poljaku za anđela rata

Međunarodnu nagradu „Gran-pri” osvojio je Marćin Bondarovič iz Poljske, za rad koji prikazuje anđela rata kako skida lažnu mirotvoračku masku.
Grad Kragujevac dodelio je tri nagrade, a prvu je osvojio Rus Nikolaj Sviridenko, koji je prikazao „Trojanskog konja” kako se rastavlja u delove da bi od njih nastala porodična kuća – simbol obnove života.

Teško vreme za karikaturiste

Iako su festivali „živi” i interesovanje ne prestaje za ovaj vid novinarskog i umetničkog izražavanja, savremena karikatura kod nas prolazi težak period.

– Karikaturista ima, ali nemaju gde da objave svoje radove. Nekada su novine imale svoje stalne autore, danas to gotovo niko ne plaća. Samo dvojica-trojica vodećih mogu da naplate svoje crteže. Ali interesovanje ipak postoji – kaže Zoran Mihailović. – Mladi uče da crtaju i razmišljaju. U Beogradu, u Dečjem kulturnom centru, radi škola koju je osnovao karikaturista Mića Mladenović, a sada je vodi njegov bivši učenik Filip Karan. U Pančevu postoji škola karikature Nikole Dragaša i još sedam, osam škola u Srbiji. Problem je što ta deca nemaju gde da objavljuju kao ranije generacije – kaže Zoran Mihailović.