Аутор: Драгољуб Стевановић
14.03.2024 у 10:45
Као званични почетак новог таласа означава се 1981. година када је изашао „Пакет аранжман”, албум „Шарла акробате”, Електричног оргазма” и „Идола”. У то доба заједничке југословенске државе загребачка дискографска кућа „Југотон” имала је највише слуха за новоталасне групе па је поводом четири деценије одлучила да, сада као издавачка кућа суседне државе, објави најзначајније мелодије које су стварали Вд, Милaн Младеновић, Која, али и други новоталасни аутори и музичари. Ипак, за многе је нови талас почео раније, још у пролеће 1980. године. У Студентском културном центру 18 . априла свирали су словеначки „Панкрти”, а као предгрупа наступао је бенд „Лимуново дрво” у којем су били Вд, Милан и Која уз Драгомира Гагија Михајловића. Био је то последњи наступ „Лимуновог дрвета”, мад
13.03.2024 у 12:58
Ивица Вдовић је крајем седамдесетих година завршио гимназију, уписао факултет, похађао Одсек за удараљке Средње музичке школе, али почео je и да се врзма у Студентском културном центру заједно са много младих и талентованих који су желели да нешто остваре, учлане се у неку групу, оснују бенд. Зато су им требала и познанства, дружења, била је то генерација која ће касније за само годину-две извести својеврсни културни или музички преображај у Београду, данас знан као нови талас који је и после четрдесет година актуелна тема за писање. Студентски културни центар је дат младима после демонстрација 1968. године, али не одмах, већ после неколико година, почетком седамдесетих ту је почела да долази креативна елита тадашњег друштва. Тамо се исказивала млада генерација, омладина социјали
08.03.2024 у 12:49
Разговор са Бранком Вдовић, Вдовом мајком, ближио се крају. Пружила ми је фотокопиран документ на којем је писало „Потврда о пријему предмета” са заглављем Музеја историје Југославије и датумом 16. јул 2015. године. То је била потврда о Вдовим личним документима која је предала на чување Музеју Југославије, између осталих крштеница, ђачка књижица, похвалнице за одличан успех у настави, дипломе „Светозар Марковић” и „Михаило Петровић Алас” из 1975. године, ђачка књижица Пете београдске гимназије, индекс Рударско-геолошког факултета, чланске карте неколико омладинских и радних задруга, радна књижица, чланске карте музичких удружења, успомена на прву свету причест, тестамент, телеграми саучешћа... Од архивске грађе о групи „Шарло акробата” „као и другим музичким активностима Ивана Вдови
07.03.2024 у 10:58
Био је новембар 2019. године, један од оних топлих, готово пролетњих дана којима је обиловала та година, уочи пандемије короне неколико месеци касније. До Улице Албанске споменице требало је проћи Рузвелтовом, поред Новог гробља, а затим скренути лево и после стотинак метара, можда мало више, долази се до зграде у којој је живела Бранка Вдовић, (преминула 2022) мајка музичара „Шарла акробате” Ивана Вдовића. Рођена је маја 1928. године. У овој згради живела је у омањем стану, у партеру, са својим мачкама, тада још витална за своје године. Бринула се сама о себи, укључујући и краће шетње и одласке до продавнице, имала је свој устаљени дневни ритам обавеза који се састојао и од понеког телефонског разговора, телевизијске серије за коју је одвајала своје време, контаката са млађим сином Дар