Живот стане у кутију
У Петој београдског гимназији имао је углавном врло добар или добар успех. Освојио је треће место на гитаријади као ученик трећег разреда и награду „Смели цвет” Савеза социјалистичке омладине Србије за групу „Шарло акробата” за изузетне резултате у стваралаштву 1981. године
Музеј Југославије на Дедињу посвећен је очувању традиција бивше државе. Ту је међу хиљадама предмета и једна кутија у којој се налазе лична документа некадашњег члана „Шарла акробате”. На основу њих одмах пада у очи да је Вдовић рођен више од двадесет дана касније него што је то забележено у „Википедији”, као и на многим сајтовима укључујући и новинске текстове у којима се поводом неке од годишњица подсећа на његово дело и живот. Уместо 23. фебруара који је „усвојен” као његов „званичан” датум рођења, нејасно је из којих разлога је таква забуна настала, прави датум рођења је 14. март 1961. године. Што се тиче датума смрти вероватно је дошло до забуне па се уместо 23. септембра 1992. године готово увек бележи 25. септембар, када је била сахрана. Тог датума је извршена кремација на Новом гробљу, а затим је урна похрањена у заједничкој гробници његовог оца и мајке, по Вдовој жељи из тестамента, на Старом обреновачком гробљу.
Оно што привлачи пажњу јесте чињеница да је према упису у документа Иван Вдовић рођен и преминуо у исто доба дана – у 10 сати и 40 минута, што опет доводи до неизбежних асоцијација са групом ЕКВ. Ти „кругови” били су толико карактеристични у песмама Милана Младеновића, са којим је највише сарађивао, па се и за Ивицу може рећи да је на неки свој начин „затворио свој животни круг” у истом сату и минуту свог постојања.
У захтеву Градском секретаријату за унутрашње послове, 15. станици милиције Обреновац, за упис у евиденцију о југословенском држављанству Иван Вдовић је уписао и основне податке о својим родитељима:
„Отац ми је рођен у месту Обреновац, општина Обреновац, СР Србија, држављанин је СФРЈ, мајка рођена у месту Сење, општина Ћуприја, СР Србија, држављанин СФРЈ.”
Данас у свим словенским државама обе конфесије постоји презиме Вдович или Wdovich. Корен презимена вдова(вдовица) заправо значи удовица на старословенском језику. Међутим, пошто корен није мењан, остало је Вдовић, али, како објашњавају језички стручњаци, изговор има мекшу варијанту са акцентом на о.
У вези са презименом Дарко Вдовић је испричао једну анегдоту из детињства: „Пре четрдесетак година у ходнику зграде у Далматинској улици поштар је убацивао писма у сандучиће, а како смо ми становали у приземљу ја сам нешто петљао око бицикла... у једном тренутку поштар наглас рече: ’Какво је ово презиме?’ Ја са 15 година ништа нисам знао о тој проблематици тако да сам био затечен, међутим у ходнику се у истом тренутку ту некако затекла професорка Станковић, која је предавала у некој београдској гимназији руски језик. ’Ја знам, то вам је руско презиме’... а ја сам само наставио да се забављам бициклом.“
Постоји још неколико верзија одакле потиче фамилија Вдовић, али је из данашње перспективе тешко утврдити која је тачна, па тако по једном предању Вдовићи воде порекло из Пољске. Међу осталим документима Ивана Вдовића који се налазе у Музеју Југославије је чланска карта Џудо савеза Србије, уз напомену да је освојио жути појас, успомена на Свету причест у Католичкој цркви из 1969. године.
Иван је кренуо у основну школу са старијим годиштем, дакле у први разред уписао се већ 1967. године, што га је доцније ослободило обавезног служења војног рока одмах по завршетку средње школе које је уведено за генерацију рођену 1961. године. (Тако је и Вд 1980. године уместо да оде у касарну постао члан „Шарла акробате”.) Био је свих осам разреда одличан ђак, имао је све петице у првих шест разреда, у седмом и осмом разреду по три четворке. На завршетку основног образовања добио је 1975. године две дипломе – „Светозар Марковић” и „Михаило Петровић Алас”.
У Петој београдског гимназији, када је већ почео да се озбиљније бави музиком, имао је углавном врло добар или добар успех. У трећој години добио је на полугодишту смањену оцену из владања „због неоправданих изостанака са часова и неодговорног односа према раду”. На претпоследњој страни књижице, где је било место за фотографију, нацртао је карикатуру. Већ је био члан удружења музичара џеза и забавне музике као инструменталиста. Међу овим папирима је и похвала за освојено треће место на гитаријади у време док је био ученик трећег разреда (3/1) Пете београдске, али и награда „Смели цвет” Савеза социјалистичке омладине Србије за групу „Шарло акробата” за изузетне резултате у стваралаштву 1981. године.
На Рударско-геолошки факултет уписао се 1979/1980, дао 19 испита, одслушао шест семестара и био надомак четврте године, последњи испит дао је 22. априла 1985. године из техничке механике. У 1980. дао је четири испита, следеће два, чак осам у 1982. години, да би затим проредио полагања.
Основну музичку школу „Јован Бандур” завршио је 20. јуна 1977. године на одсеку за класичну гитару са врло добрим успехом. Музичко школовање наставио је у двогодишњој музичкој школи – „вокални инструменталиста удараљке”, Одсек у музичкој школи „Станковић” где је завршио 1. и 2. разред.
Међу личним документима и исечцима из музичких часописа налази се и један текст који укратко описује живот бубњара „Шарла акробате” . Ту се каже да је Вд рођен под доминацијом Сатурна, да интензивно слуша џез и рокенрол са оцем Иваном и пријатељима и да је фасциниран музиком старијих другара из групе „Тилт”. Прве бубњеве марке „амати” купио је 1975. године, две године касније осваја друго место на Палилуској олимпијади културе са саставом БГ-5.
Исте године креће на одсек за удараљке у средњој музичкој школи. Године 1979. придружује се групи „Сунцокрет”.
Наступа са разним саставима и по речима његове мајке бахато троши свој таленат.
„И даље млад и талентован, све више се занима за порекло и доживљај ритма као једног од основних принципа универзума”, забележио је „Џубокс” 17. маја 1979.
