Политика Магазин

Здравље

25.06.2024 у 10:57

Последњих година доста се чини да се већи број деце с инвалидитетом укључи у друштвене и спортске активности. Нарочити изазов је осмогодишње школовање где ови малишани покушавају да савладају градиво као и њихови вршњаци и да се друже с осталом децом. Социолози, дефектолози и психолози истичу важност инклузије, односно међусобног повезивања и дружења вршњака. Борба с предрасудама У пракси то не изгледа увек онако како је замишљено, много је проблема па и неразумевања. Предрасуда има и код родитеља, деце, учитеља и наставника. Јелена Радивојевић, стручни сарадник Спортског савеза особа с инвалидитетом Београда (ССОСИБ), каже да је ова организација пре три године кренула у акцију по београдским школама како би повећала међусобно разумевање деце. – Идеја се родила 2020. годи

Живот

25.06.2024 у 10:58

Спортисти подижу форму, јачају дух

Приближавају се Олимпијске игре, многи спортисти су већ осигурали учешће, неки још ишчекују пласмане, користе последње прилике да се преко квалификација изборе за пут у Париз. Олимпијске игре почињу 26. јулa и трајаће до 11. августa. Играти најбоље кад је најважније неопходно је да би се постигли велики резултати. Многи спортисти све чешће раде с психолозима како би из себе извукли што јачу менталну снагу и досегли дух шампиона. Зато значајну улогу све више добијају и спортски психолози. Они су ту да што боље припреме такмичаре, да их мотивишу и припреме на искушења која их очекују. – У години Олимпијских игара улог је већи, али и у осталим годинама има такође важних такмичења. У нашем послу ми смо они „иза сцене”, а спортиста је главни актер. Имена клијената не откривамо, осим ак

Живот

25.06.2024 у 08:34

Они долазе после Париза

Срели смо их прошле недеље испред Палате „Србија” на Новом Београду. Више од четиристо младих спортиста чекало је на свечаност и потписивање уговора с представницима државе за добијање стипендија. У зависности од тога да ли припадају врхунској категорији, међународној или националној одређена је и висина месечних примања која ће добијати најмање годину дана, а вероватно и дуже. Перспективни млади спортисти, њихови тренери, председници најразличитијих гранских спортских дисциплина од одбојке до стреличарства, истицали су да су задовољни како их држава третира јер суме од 75 хиљада до 145 хиљада динара месечно, у зависности од спортског статуса, помоћи ће им да напредују и да се припремају како би једнога дана неки од њих стигли и до Олимпијских игара и других најзначајнијих међународних

Забава

19.06.2024 у 09:35

Опоравак срца

Према подацима Европског удружења кардиолога, свега трећина пацијената након срчаног удара или операције на срцу прође кроз програм болничке рехабилитације. Лекари указују да живот после инфаркта може да буде чак и квалитетнији и здравији него пре. Најважније је повести рачуна о здравом начину живота и предузети мере како би се предупредио следећи срчани удар. Мојсије Анђић – Мере примарне превентиве спроводе се код особа које немају проблема са срцем и крвним судовима, док је код секундарне превенције циљ спречавање рецидива и напредовања атеросклерозе. Саставни део превентиве су промена фактора ризика и физичка активност – каже др Мојсије Анђић, кардиолог интерниста Института за рехабилитацију у Београду. Коме треба кардиопулмонална рехабилитација У овој ус

Личности

09.06.2024 у 11:53

Етнолог и на планинарењу

Када је Саша Срећковић почео пре тридесетак година да ради у Етнографском музеју, маркетинг је још био у повоју у нашим културним институцијама. Иако етнолог по струци, стицајем околности био је од почетка преусмерен на музејски менаџмент и културно предузетништво, па је постао и стручњак за односе с јавношћу. Желео је да своја етнолошка истраживања и истраживања својих колега што је могуће више приближи публици и да је заинтересује за традицију и обичаје. Тако он већ низ година припрема и организује различите програме, а један од најзначајнијих је Међународни фестивал етнолошког филма, уз етно џез концерте. Изложба о односу према смрти Као кустос, почетком ове године, Срећковић је у Етнографском музеју поставио изложбу „Тимор мортис” где је сагледао традиције и паралеле у култура

22.05.2024 у 14:32

Мали фудбал највећи изазов

Рекреативним спортом се највише баве људи између тридесет и шездесет година. Захваљујући различитим иницијативама ова старосна група је најактивнија. Тркачки клубови су пробудили жељу за овим видом вежбања, а занимљиво је да су посебно привукли жене преко 40 година старости. Одласци у природу су све популарнији , али обично недовољно добро организовано. –Бављење рекреативним спортом није масовно у Србији, па самим тим слаба је и превенција у спречавању болести. Удружење за медицину спорта Србије је небројено пута покушало да дође до неког броја. И како год да смо рачунали никада нисмо израчунали више од 10 одсто људи који вежбају редовно, каже специјалисте интерне медицине др Ненад Дикић, професор спортске медицине, Добробит бављења спортом и физичком културом в

20.05.2024 у 15:01

Пси знају за шалу

Данас се све више људи интересује за обуку својих кућних љубимаца. – обучен пас је право задовољство за власника, а неваспитан пас велики проблем у урбаној средини, каже Јелена Церовић, стручњак за обуку паса и кинолошки судија. Њу је одувек фасцинирао феномен комуникације међу живим створењима, и зато не воли да користи термин дресура јер је то за њу присила којом се приморава животиња да изврши извесну радњу по команди која се издаје гласом или знаком. Такав начин рада има поуздане али лимитиране резултате. –Данас је дефинитивно доказано да теорија да су животиње суштински различите од нас није тачна. Животиње, поготово поједине врсте, имају интелигенцију која се разликује од наше не само квантитативно него и квалитативно , али је неспорно имају. Пси конкретно промишљају, пов

Живот

14.05.2024 у 11:59

Коњи српских власника све успешнији на страним хиподромима

Техника је данас много узнапредовала, па је тако сасвим могуће да седите у било којем српском кафићу и преко мобилне апликације гледате уживо коњске трке на неком од европских хиподрома. Ова новина радује страствене љубитеље овог спорта јер сада на врло једноставан начин могу да уживају у свом хобију. Промене нису само технолошке, све је више одгајивача из Србије чији се коњи такмиче на престижним европских хиподромима. Има их и у Мађарској, у Чешкој, Немачкој, Италији, Француској, чак и у Шведској. Тако је и њихово узбуђење немерљиво веће када на таблету угледају свог љубимца како излеће из старт машине на париском „Шантилију“ или Лоншану“. И понеки наш тренер окушао се у иностраној конкуренцији, неколико српских јахача често путује од Италије до Дубаија, па чак и Јужне Кореје

Живот

19.04.2024 у 12:47

Иди, сине, у Армију

Касних шездесетих година тадашња "социјалистичка" Југославија постала је земља у којој је стандард почео да расте, "фиће" су се све масовније куповале на кредит, као и телевизори, фрижидери, електрични шпорети. Било је и посла, отварале су се нове фабрике, а за оне који су желели више – отворене су границе за одлазак у Немачку и друге европске земље. Села су још била пуна, у кућама су живеле све три генерације, деце је било у школама, жамор се дечји осећао и по сокацима, ливадама где се играо фудбал, а са штаповима за пецање ишло се на речице и потоке. У то време најпопуларније емисије на радио станицама постала су „жеље и поздрави“ које су се уз народњачку музику емитовале током целог дана. Скоро да се није могло замислити да прође нечији рођендан, свадба, веридба, и одлазак у во

Забава

17.04.2024 у 08:37

Кад је Тома Здравковић купио „волво“

О Томи су писане књиге, а анегдоте овог певача и данас се препричавају. О њему је снимљен и филм који је видело неколико стотина хиљада гледалаца. Његове песме су и данас хитови и врте се на многим радио и телевизијским станицама. Чак их и не зову народним или новокомпонованим песмама, већ "Томиним". Објављена је и књига "Тома Здравковић - 68 неиспричаних прича”, а једна од најчешће помињаних је она када је продавачици цвећа у Скадарлији дао цео свој хонорар јер јој је те вечери "лоше ишао посао". Али, уз Тому Здравковића као великог човека и уметника којег је публика јако волела, није увек био лако. Нарочито за његове најближе сараднике. Од бројних догађаја и анегдота композитор Аца Степић је својевремено у књизи–биографији „Моје песме“ испричао како је Томи продао свој "волво" и