Они долазе после Париза
Како стипендије врхунским спортистима аматерима утичу на усавршавање и каријеру Миње Осмајић, Ђорђа Рушића и Михаила Стефановићa, који се такмиче у одбојци, алпинизму и стреличарству
Срели смо их прошле недеље испред Палате „Србија” на Новом Београду. Више од четиристо младих спортиста чекало је на свечаност и потписивање уговора с представницима државе за добијање стипендија.
У зависности од тога да ли припадају врхунској категорији, међународној или националној одређена је и висина месечних примања која ће добијати најмање годину дана, а вероватно и дуже. Перспективни млади спортисти, њихови тренери, председници најразличитијих гранских спортских дисциплина од одбојке до стреличарства, истицали су да су задовољни како их држава третира јер суме од 75 хиљада до 145 хиљада динара месечно, у зависности од спортског статуса, помоћи ће им да напредују и да се припремају како би једнога дана неки од њих стигли и до Олимпијских игара и других најзначајнијих међународних такмичења.
А када већ помињемо Игре у Паризу, ко освоји злато, поред почасти и уласка у историју, добиће од државе и 200.000 евра.
За огромну већину њих Игре у Паризу су стигле прерано, мада има и оних који се још надају да ће у последњи час изборити пласман на преосталим квалификацијама, али погледи су им упрти према Бризбејну и Лос Анђелесу, за четири, односно осам година.
Одбојкашица Mиња Осмајић већ игра за репрезентацију, чланица је клуба „Јединство” из Старе Пазове, ипак премлада за Париз, али радује се предстојећим утакмицама које ће је одвести чак до Јапана.
Ђорђе Ружић из Петровца на Млави постао је стипендиста прошле године, али се не такмичи у олимпијској дисциплини пошто је изабрао алпинизам. То му ни најмање не смета, јер и алпинисти имају своја такмичења, а одласци на планине и пењања уз стене посебна су атракција и уживање.
– Одавно се бавим алпинизмом, али сам у последње три године постигао своје најбоље резултате – каже овај младић кога је судбина предодредила за пентрање уз стене, јер је рођен близу Горњачке клисуре, предела велике лепоте којој хрле планинари, спелеолози и алпинисти из Србије и региона јер обилује пећинама, крашким изворима, шумама...
– Ту је и једно од најпознатијих пењалишта у целој Србији, у непосредној близини моје куће. Ту сам и почео да се бавим алпинизмом. Сада сам у Београду, завршавам Факултет за физичку културу и ускоро ћу постати професор физичког васпитања. Члан сам и Алпинистичког клуба „Авала” од када сам почео да студирам – каже Ђорђе.
Он је већ добро упознао и пењалишта у иностранству, а једно од омиљених му је Логарска долина у Словенији. Атракција овог места је и водопад Ринка висок 92 метра.
Водопади се никада не заледе, али се зими створи ледена покорица од пола метра, по којој они најхрабрији уз помоћ опреме лагано стреме ка врху.
– Не фокусирам се на висине, већ на тежину стазе којом се крећем и на тежину успона. Ипак, водим рачуна да не претерам и мислим на своју безбедност, каже Ђорђе и додаје да су му занимљива места на која воли да одлази и Овчарско-кабларска и Сићевачка клисура.
Ако је алпинизам један од најекстремнијих спортова, стреличарство воле они који уживају у унутрашњем миру и концентрацији. Стрела и лук почели су још у детињству да привлаче Михаила Стефановића из Ниша, a у међувремену је постао и првак државе и спада у ретке у овом живахном роју младих људи у Палати „Србија” који је још у игри за предстојећу Олимпијаду. Ишчекивао је пут на квалификације у Анталију, али је још тада био свестан да су шансе мале да се квалификује, јер би морао да буде међу најбоља три такмичара у турском граду. Ипак, теши га то што је млад, па и ако не успе, има још пуно времена.
– Шансе да учествујем на Олимпијским играма у Паризу су мале, али сам оптимиста и спремам се пуном паром – рекао нам је Михаило тог дана на Новом Београду.
С њим у групи била су још два момка и две девојке заједно са Слободаном Павловићем, председником Стреличарског савеза Србије.
– У Србији има укупно 45 клубова са 1.700 такмичара, од Суботице до Ниша, Зајечара, Краљева. Међу њима је доста рекреативаца који воле да се баве овим спортом у природи, јер и дисциплине су такве да се симулира лов или савлађују разни задаци по травнатим и шумовитим теренима. Волимо да кажемо да су наши клубови отворени за све од седам до 107 година, техника није компликована, напротив, врло је једноставна, а на нашем сајту свако може да нађе најближи клуб и учлани се – каже Павловић, који није крио задовољство што ће пет младих такмичара у стреличарству, уз помоћ стипендија државе, убудуће моћи лакше да се припремају и набављају нову опрему. Речју, улажу у свој спортски живот и боре се за врхунске домете и резултате.
Ове године 418 стипендиста
За ову годину држава је доделила 418 стипендија у висини од 547 милиона динара. У категорији заслужних спортиста месечна стипендија је 142.000 динара, а њу ће добијати 136 спортиста. У категорији међународног разреда 127 талентованих спортиста примаће 95.000 динара, а у националном разреду 74.000 динара месечно у наредних годину дана примаће 155 такмичара.