18.11.2023 у 16:17
Оно што смо некада једноставно звали кувањем, данас се назива термичка обрада намирница у течности до температуре од 100 степени, док у „тврдој” оно траје дуже, а поврће и месо губе сласт и витамине. Тако изгледа да се данас у кухињи добро сналазе само они „наоружани” стручном терминологијом. Много је и разних савета, објашњења, нових и старих техника припреме и кувања хране. Рецимо, омекшавање воде додавањем соде бикарбоне, по „бапском рецепту”, није пожељно, јер јело постаје кашасто, а и уништавају се витаминске и хранљиве особине намирница. Оне које се, пак, тешко кувају, попут пасуља или грашка, претходно морају у воду и на „потапање”. Тако месо за супу треба спустити најпре у хладну воду, па га онда загревати, али када је прилог у главном јелу, поступак је обрнут, ставља се у прокљ
14.10.2023 у 08:44
Права домаћица о зимници мисли већ маја месеца и то остављањем виновог листа, затим грашка, а од воћа јагода и трешања, и све тако редом до краја године, поручује женама чувени „Патин кувар”. Пошто ће тај крај врло брзо, сада се читава ствар захуктава, па ће јесење воће и поврће у теглице, флаше и буриће – у зимницу, за коју Речник српскога језика каже да је то „храна припремљена да се троши зими”, док Спасенија Пата Марковић даје прецизнију дефиницију и под зимницом подразумева поврће, компоте, пекмезе, слатка, сирупе, суво воће, парадајз, купус, туршију, суџуке и слатка вина, тикве, па и сушена теста. На упитаност зашто нам је зимница важна, одговор је
12.10.2023 у 08:28
За разлику од својих комшија, Срећан Крстић у ово доба године нема ама баш никаквог посла на свом имању. Међу засадима познатих повртара из Глогоња, где најбоље у јужном Банату успевају кромпир, купусњаче, махунарке и паприка, равнину ремети мала шумица царског дрвета пауловније, смештена уз дрвореде шљива и крушака. Пре шест година Срећан је кренуо, како каже, „грлом у пауловније”, уложио 20.000 динара и набавио 60 садница биљке пореклом из Кине, која расте четири пута брже од осталих врста дрвећа. – Преко интернета сам открио ово брзорастуће дрво, заинтересовао се и распитао може ли да издржи зимски период, минусе и кошаву, а наша плодна земља није била под знаком питања. Нема обраде и прскања, али врста тражи обилно заливање, за шта сам својевремено подигао малу ветрењачу и увео си
09.10.2023 у 10:03
Банатско Ново Село – Хлеб је у Банату – лебац. Не баца се, не сече ножем, него кида, а прво прекрсти и пољуби. Некада се пекао у зиданој фуруни једном или двапут недељно, обично понедељком и суботом, а готов је дочекиван на белом платну. Свака кућа је имала свој рецепт, али је од сваког мирисао цео шор. Тако је било и у Банатском Новом Селу, где је Удружење жена „Новосељанке” (Бобоацеле) позвало госте на манифестацију „Банатски хлеб”. Исти позив, али за учешће и надметање упућен је чланицама комшијских и удружења из региона, а по први пут и професионалним пекарима и „слободним стрелцима” вољнима да се одмере у ручном мешењу домаћег хлеба. Онај мали, од киле-две је лепчић, онај од пет кила је лебоња, с кором која не сме бити дебља од прста. Такав се није куповао код пекара док год је бил
