У славу банатског хлеба
Банатско Ново Село – Хлеб је у Банату – лебац. Не баца се, не сече ножем, него кида, а прво прекрсти и пољуби. Некада се пекао у зиданој фуруни једном или двапут недељно, обично понедељком и суботом, а готов је дочекиван на белом платну. Свака кућа је имала свој рецепт, али је од сваког мирисао цео шор. Тако је било и у Банатском Новом Селу, где је Удружење жена „Новосељанке” (Бобоацеле) позвало госте на манифестацију „Банатски хлеб”. Исти позив, али за учешће и надметање упућен је чланицама комшијских и удружења из региона, а по први пут и професионалним пекарима и „слободним стрелцима” вољнима да се одмере у ручном мешењу домаћег хлеба.
Онај мали, од киле-две је лепчић, онај од пет кила је лебоња, с кором која не сме бити дебља од прста. Такав се није куповао код пекара док год је било брашна у кући, дакле никада. За банатски хлеб не треба неки специјални рецепт, пошто се прави од брашна, воде, квасца и соли, али за добар, кажу овде, мораш да будеш мајстор.
„У селу је најзаступљенија пољопривреда, па смо одлучиле да на нашој манифестацији централно место припадне хлебу, намирници која је неизоставни део сваког оброка. Тако мешамо и културе, националности, много различитих обичаја, укуса и боја нашег Баната”, каже Снежана Баба, председница Удружења жена „Новосељанка”.