18.11.2023 u 16:17
Ono što smo nekada jednostavno zvali kuvanjem, danas se naziva termička obrada namirnica u tečnosti do temperature od 100 stepeni, dok u „tvrdoj” ono traje duže, a povrće i meso gube slast i vitamine. Tako izgleda da se danas u kuhinji dobro snalaze samo oni „naoružani” stručnom terminologijom. Mnogo je i raznih saveta, objašnjenja, novih i starih tehnika pripreme i kuvanja hrane. Recimo, omekšavanje vode dodavanjem sode bikarbone, po „bapskom receptu”, nije poželjno, jer jelo postaje kašasto, a i uništavaju se vitaminske i hranljive osobine namirnica. One koje se, pak, teško kuvaju, poput pasulja ili graška, prethodno moraju u vodu i na „potapanje”. Tako meso za supu treba spustiti najpre u hladnu vodu, pa ga onda zagrevati, ali kada je prilog u glavnom jelu, postupak je obrnut, stavlja se u proklj
14.10.2023 u 08:44
Prava domaćica o zimnici misli već maja meseca i to ostavljanjem vinovog lista, zatim graška, a od voća jagoda i trešanja, i sve tako redom do kraja godine, poručuje ženama čuveni „Patin kuvar”. Pošto će taj kraj vrlo brzo, sada se čitava stvar zahuktava, pa će jesenje voće i povrće u teglice, flaše i buriće – u zimnicu, za koju Rečnik srpskoga jezika kaže da je to „hrana pripremljena da se troši zimi”, dok Spasenija Pata Marković daje precizniju definiciju i pod zimnicom podrazumeva povrće, kompote, pekmeze, slatka, sirupe, suvo voće, paradajz, kupus, turšiju, sudžuke i slatka vina, tikve, pa i sušena testa. Na upitanost zašto nam je zimnica važna, odgov
12.10.2023 u 08:28
Za razliku od svojih komšija, Srećan Krstić u ovo doba godine nema ama baš nikakvog posla na svom imanju. Među zasadima poznatih povrtara iz Glogonja, gde najbolje u južnom Banatu uspevaju krompir, kupusnjače, mahunarke i paprika, ravninu remeti mala šumica carskog drveta paulovnije, smeštena uz drvorede šljiva i krušaka. Pre šest godina Srećan je krenuo, kako kaže, „grlom u paulovnije”, uložio 20.000 dinara i nabavio 60 sadnica biljke poreklom iz Kine, koja raste četiri puta brže od ostalih vrsta drveća. – Preko interneta sam otkrio ovo brzorastuće drvo, zainteresovao se i raspitao može li da izdrži zimski period, minuse i košavu, a naša plodna zemlja nije bila pod znakom pitanja. Nema obrade i prskanja, ali vrsta traži obilno zalivanje, za šta sam svojevremeno podigao malu vetrenjaču i uveo si
09.10.2023 u 10:03
Banatsko Novo Selo – Hleb je u Banatu – lebac. Ne baca se, ne seče nožem, nego kida, a prvo prekrsti i poljubi. Nekada se pekao u zidanoj furuni jednom ili dvaput nedeljno, obično ponedeljkom i subotom, a gotov je dočekivan na belom platnu. Svaka kuća je imala svoj recept, ali je od svakog mirisao ceo šor. Tako je bilo i u Banatskom Novom Selu, gde je Udruženje žena „Novoseljanke” (Boboacele) pozvalo goste na manifestaciju „Banatski hleb”. Isti poziv, ali za učešće i nadmetanje upućen je članicama komšijskih i udruženja iz regiona, a po prvi put i profesionalnim pekarima i „slobodnim strelcima” voljnima da se odmere u ručnom mešenju domaćeg hleba. Onaj mali, od kile-dve je lepčić, onaj od pet kila je lebonja, s korom koja ne sme biti deblja od prsta. Takav se nije kupovao kod pekara dok
