Četiri lava još u zimskom snu
Karlovačkom kaldrmom ovih dana šetaju grupe turista iz Kine i Rusije, a pored foto-aparata sa sobom nose zanimljivi dodatak: torbice u kojima se nalaze i vinske čaše za degustaciju.
Sasvim očekivano i nimalo čudno, jer stigli su u Sremske Karlovce, u kojima se desertno vino, čuveni bermet proizvodi u više od dvadeset vinarija! Ni hladan vazduh s Dunava u rano februarsko jutro ne kvari doživljaj. Naravno, tu su i turisti iz raznih krajeva Srbije.
Recept za pravljenje najpoznatijeg ovdašnjeg belog i crnog vina i dalje je tajna. Ono što se može saznati kada svratite u neku od vinarija na obaveznu degustaciju je da ovo jako slatko vino ima između 17 i 18 posto alkohola, kao i da se priprema ređanjem reda grožđa, i najčešće dvadesetak vrsta lekovitog bilja (pelina, majčine dušice) kao i cimeta (beli bermet) i voća (višnje, borovnice, kupine) kada se radi o crnom bermetu.
Jedna od poznatih vinarija napravila je prostor za degustaciju vina u zdanju u kom se nekada nalazila apoteka. Tu smo čuli egzotičnu priču o bermetu.
– Predanje kaže da je bermet putnicima na „Titaniku” bio namenjen kao lek. Ovo se vino pije u malim količinama, svakoga dana iz rakijskih čaša kao dižestiv posle ručka, umesto francuskog konjaka. To je dobro za želudac. Beli bermet se hladi na temperaturi od 10 do 15 stepeni, dok crnom ne treba posebno rashlađivanje – objasnila je kustoskinja.
Karlovačkom kaldrmom nekada su koračali Vuk Karadžić, Branko Radićević, Lukijan Mušicki… Centar krase spomenici ili spomen-ploče generalu Vrangelu, kralju Aleksandru Karađorđeviću.
Varoš je skoro potpuno izgorela u požaru 1788. godine. Obnova je bila brza zahvaljujući mitropolitu Stefanu Stratimiroviću i bogatim Srbima. U novembru 1792. u staroj zgradi Latinske škole počela je da radi Karlovačka gimnazija, koja će svoju zgradu dobiti 1891.
Mitropolit Stratimirović će 1794. godine osnovati i bogosloviju, koja će ubrzo dobiti i internat. Početkom 19. veka naučno društvo „Karlovački krug” počeće s radom na pitanjima jezika i istorije. Otvoriće se apoteka, ali i crtačka škola koja i danas postoji.
Na trenutak smo zavirili u atelje u kojem rade rade lokalni slikari i grafičari.
Karlovačku gimnaziju pohađa oko 700 đaka, od kojih većina putuje svakodnevno iz Novoga Sada, Petrovaradina, Inđije i drugih mesta. U školskoj biblioteci ima blizu 20.000 knjiga.
Na ulazu u zgradu Patrijaršijskog dvora nalazi se spomen-ploča Aleksandru Prvom Karađorđeviću. Monumentalna zgrada i danas je dobro uklopljena sa Sabornim hramom Svetog Nikole koji se naslanja na Crkvu presvete Bogorodice. Stotinak metara dalje je zgrada Pravoslavne bogoslovije. U dvorištu je spomenik generalu ruske carske vojske, Petru Nikolajeviču Vrangelu, komandantu ruskih Kozaka, koji su posle sloma Oktobarske revolucije uz podršku kralja Aleksandra došli u Srbiju.
U centru se nalazi Česma četiri lava, koje miruje usred zime. Kao da privremeno želi da demantuje izreku starih žitelja Sremskih Karlovaca: „Ko popije vodu s fontane sigurno će se ponovo vratiti u ovu varoš”. Mi nismo popili vodu, ali sasvim sigurno da ćemo se vratiti u ovu varoš.
