Четири лава још у зимском сну
Карловачком калдрмом ових дана шетају групе туриста из Кине и Русије, а поред фото-апарата са собом носе занимљиви додатак: торбице у којима се налазе и винске чаше за дегустацију.
Сасвим очекивано и нимало чудно, јер стигли су у Сремске Карловце, у којима се десертно вино, чувени бермет производи у више од двадесет винарија! Ни хладан ваздух с Дунава у рано фебруарско јутро не квари доживљај. Наравно, ту су и туристи из разних крајева Србије.
Рецепт за прављење најпознатијег овдашњег белог и црног вина и даље је тајна. Оно што се може сазнати када свратите у неку од винарија на обавезну дегустацију је да ово јако слатко вино има између 17 и 18 посто алкохола, као и да се припрема ређањем реда грожђа, и најчешће двадесетак врста лековитог биља (пелина, мајчине душице) као и цимета (бели бермет) и воћа (вишње, боровнице, купине) када се ради о црном бермету.
Једна од познатих винарија направила је простор за дегустацију вина у здању у ком се некада налазила апотека. Ту смо чули егзотичну причу о бермету.
– Предање каже да је бермет путницима на „Титанику” био намењен као лек. Ово се вино пије у малим количинама, свакога дана из ракијских чаша као дижестив после ручка, уместо француског коњака. То је добро за желудац. Бели бермет се хлади на температури од 10 до 15 степени, док црном не треба посебно расхлађивање – објаснила је кустоскиња.
Карловачком калдрмом некада су корачали Вук Караџић, Бранко Радићевић, Лукијан Мушицки… Центар красе споменици или спомен-плоче генералу Врангелу, краљу Александру Карађорђевићу.
Варош је скоро потпуно изгорела у пожару 1788. године. Обнова је била брза захваљујући митрополиту Стефану Стратимировићу и богатим Србима. У новембру 1792. у старој згради Латинске школе почела је да ради Карловачка гимназија, која ће своју зграду добити 1891.
Митрополит Стратимировић ће 1794. године основати и богословију, која ће убрзо добити и интернат. Почетком 19. века научно друштво „Карловачки круг” почеће с радом на питањима језика и историје. Отвориће се апотека, али и цртачка школа која и данас постоји.
На тренутак смо завирили у атеље у којем раде раде локални сликари и графичари.
Карловачку гимназију похађа око 700 ђака, од којих већина путује свакодневно из Новога Сада, Петроварадина, Инђије и других места. У школској библиотеци има близу 20.000 књига.
На улазу у зграду Патријаршијског двора налази се спомен-плоча Александру Првом Карађорђевићу. Монументална зграда и данас је добро уклопљена са Саборним храмом Светог Николе који се наслања на Цркву пресвете Богородице. Стотинак метара даље је зграда Православне богословије. У дворишту је споменик генералу руске царске војске, Петру Николајевичу Врангелу, команданту руских Козака, који су после слома Октобарске револуције уз подршку краља Александра дошли у Србију.
У центру се налази Чесма четири лава, које мирује усред зиме. Као да привремено жели да демантује изреку старих житеља Сремских Карловаца: „Ко попије воду с фонтане сигурно ће се поново вратити у ову варош”. Ми нисмо попили воду, али сасвим сигурно да ћемо се вратити у ову варош.
