Besane noći - okidač za demenciju

Hronična nesanica ne utiče samo na raspoloženje i energiju tokom dana, već bi mogla da ima i ozbiljne dugoročne posledice po zdravlje mozga. Prema novoj studiji koju prenosi ScienceAlert, problemi sa spavanjem mogli bi da budu povezani sa stotinama hiljada slučajeva demencije godišnje, i to samo u SAD.

Istraživači su analizirali podatke gotovo 6.000 osoba starijih od 65 godina, prateći njihove navike spavanja i kognitivno stanje. Rezultati su pokazali da je oko 12,5 odsto slučajeva demencije u toj populaciji statistički povezano sa nesanicom.

U praksi, to znači da bi, potencijalno  više od 450.000 slučajeva demencije godišnje moglo da se spreči kada bi se nesanica uspešno lečila ili eliminisala.

Naučnici su koristili tzv. populacioni atributivni udeo - metodu koja procenjuje koliki deo neke bolesti u populaciji može da se pripiše određenom faktoru rizika. U ovom slučaju, pokazalo se da uticaj nesanice može da se uporedi sa drugim poznatim faktorima, poput gubitka sluha ili visokog krvnog pritiska.

Autori studije, međutim, upozoravaju da veza može da bude i dvosmerna. Drugim rečima, moguće je da rani neurološki procesi koji vode ka demenciji već u početku narušavaju san, pa nesanica ne mora uvek da bude uzrok, već posledica i rani simptom bolesti.

Ipak, ono što ovu studiju čini posebno važnom jeste činjenica da je san jedan od retkih faktora rizika na koji može direktno da se utiče. Za razliku od genetike ili starenja, kvalitet sna može da se poboljša terapijom, promenom životnih navika i lečenjem anksioznosti ili depresije.

Jednostavne mere poput redovnog ritma spavanja, smanjenja izloženosti ekranima uveče i lečenja hronične nesanice mogle bi imati mnogo veći značaj nego što se do sada mislilo, zaključuje ScienceAlert.