Бесане ноћи - окидач за деменцију

Хронична несаница не утиче само на расположење и енергију током дана, већ би могла да има и озбиљне дугорочне последице по здравље мозга. Према новој студији коју преноси ScienceAlert, проблеми са спавањем могли би да буду повезани са стотинама хиљада случајева деменције годишње, и то само у САД.

Истраживачи су анализирали податке готово 6.000 особа старијих од 65 година, пратећи њихове навике спавања и когнитивно стање. Резултати су показали да је око 12,5 одсто случајева деменције у тој популацији статистички повезано са несаницом.

У пракси, то значи да би, потенцијално  више од 450.000 случајева деменције годишње могло да се спречи када би се несаница успешно лечила или елиминисала.

Научници су користили тзв. популациони атрибутивни удео - методу која процењује колики део неке болести у популацији може да се припише одређеном фактору ризика. У овом случају, показало се да утицај несанице може да се упореди са другим познатим факторима, попут губитка слуха или високог крвног притиска.

Аутори студије, међутим, упозоравају да веза може да буде и двосмерна. Другим речима, могуће је да рани неуролошки процеси који воде ка деменцији већ у почетку нарушавају сан, па несаница не мора увек да буде узрок, већ последица и рани симптом болести.

Ипак, оно што ову студију чини посебно важном јесте чињеница да је сан један од ретких фактора ризика на који може директно да се утиче. За разлику од генетике или старења, квалитет сна може да се побољша терапијом, променом животних навика и лечењем анксиозности или депресије.

Једноставне мере попут редовног ритма спавања, смањења изложености екранима увече и лечења хроничне несанице могле би имати много већи значај него што се до сада мислило, закључује ScienceAlert.