Oficir s dušom pesnika
Radoslav Rade Banjanin je narodni zdravičar – u mnogim mestima, gde se narod okuplja, slavi i veseli, duže od pola veka on nazdravlja punim srcem
Vojni artiljerac i srpski oficir s dušom pesnika, Radoslav Rade Banjanin svoj lirski talenat pretočio je u narodnu zdravicu. Odeven u hercegovačku narodnu nošnju, s uzdignutom buklijom vina ili rakije, on u mnogim mestima, gde se narod okuplja, slavi i veseli, duže od pola veka nazdravlja punim srcem.
Kada je na ovogodišnjem Saboru trubača u Guči, proglašen za najboljeg zdravičara, ovaj Banjalučanin, poreklom s Romanije, u mislima je oživeo slike rodnog sela Šivolje kod Kalinovika i uspomene na dedu Jeftu Banjanina i ujaka Milu Mandića. Od njih je, pre polaska u školu, zavoleo narodno kazivanje, epske pesme i zdravice, prepoznao tradiciju svoga roda.
Pobedničku zdravicu u Guči, čiji deo govori umesto pozdrava, posvetio je domaćinu, za krsnu slavu:„Zdravi ste, braćo moja draga, tri nas, u životu, pratila blaga/ zdravlje, sreća i sloboda, a lice nam bistra umivala voda/. Svaka nam godina bila bolja, rodila nam široka polja.”
Jefto i Mile bili su nenadmašni u kazivanju slavskih i šaljivih zdravica koje je Rade, u detinjstvu, slušao s velikom pažnjom, verujući da će i on nastaviti istim putem. Zato je u knjizi „Srpske narodne zdravice, tradicija i običaji”, koja se izučava na Filološkom fakultetu u Banjaluci, pored Zahvalnice Patrijarha srpskog Pavla, od 3. novembra 2011. godine, ispisao dedovo i ujakovo ime. Jednu zdravicu, posvetio je njima dvojici.
Redovan gost na mnogim svetkovinama u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori, učesnik „Vidovdanskih dana” u Knešpolju, „Janjskog višeboja” u Strojicama kod Šipova, „Susreta srpske porodice” u Laktašima, „Narodnog zborovanja” na Kupresu, „Dana krompira” u Glamoču i „Drvarske drenjine” u Drvaru, ovaj zdravičar u svakoj prilici pronalazi inspiraciju za stihove i rime, nadahnute srpskim običajima i tradicijom.
– Koliko sela, toliko običaja... U svako treba stići i običaj zapisati. To je moja pravoslavna dužnost, zaveštana od predaka. Nazdravljam rođenju, krštenju, venčanju, krsnoj slavi, kumstvu i prijateljstvu, svatovima, srpskim svecima i svetkovinama, časnom krstu, domaćinu, domaćinskoj slozi, zdravlju, potomstvu, srpskom rodu – priča zdravičar, ne ispuštajući bukliju iz desnice ruke. Bez šljivovice, podseća Banjanin, nema slavlja, veselja, ni zdravice.
Zato svaki razgovor oplemenjuje stihom: „ Bog podario slogu i slobodu, vaskolikom srpskom rodu/kuću vam krasili badnjaci a srpsku vojsku, vojvode junaci.”
Rade je završio Vojnu akademiju, sledeći još jednu tradiciju svoga kraja. Službovao je u Kiseljaku, Zadru, Sarajevu, Aleksincu, Lukavici, Han Pijesku, Bijeljini, a vojničku karijeru okončao je u Banjaluci, pre 25 godina. Tada je uniformu zamenio narodnom nošnjom, a artiljerijsko oruđe buklijom.
– U Kalinoviku, na Romaniji, jednako su omiljeni srpska vojnička uniforma i narodna nošnja, gusle i puška, vojnička zakletva i narodna zdravica – poredi naš sagovornik dve svoje životne epohe i dve ljubavi. Njegove zdravice su božićne, vaskršnje, slavske, svatovske, rodoljubive, šaljive, zdravice domaćinu, putniku, težaku, seljaku...
Dodaje da svakom zdravicom želi da lepim i biranim rečima slavlja učinim svečanijim i dostojnijim.
– Zdravice – kaže Banjanin – nazdravljam bez čitanja, obučen u narodnu nošnju, sa čašom, flašom, bardakom, ploskom, čuturom...
Plaketa Grada Banjaluka i Posebno priznanje za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba na ovogodišnjem Svesrpskom saboru kulturnog stvaralaštva otadžbine i rasejanja „Pesmo moja, mili razgovore,” veliko su ohrabrenje i podstrek ovom čuvaru tradicije i običaja. Često govori da je tradicija srpska sadašnjost, prošlost i budućnost.
Rade gotovo svaki susret počinje i završava zdravicom: „Domaćine, kitio se zdravljem i veseljem /žitnijem rođenjem, sinovskom odmjenom,/koʼ Spasovdan letom i cvetom/Kuća ti se belila, čeljad veselila/ pred kućom ti kolo igralo, na grani ptica cvrkutala/oko kuće ti deca skakutala.”
