Šta bi se sve dogodilo ako bi asteroid udario u Beograd

Holivud nas decenijama plaši slikama kosmičke apokalipse. U filmovima kao što su „Armagedon” i „Sudnji dan” videli smo kako se čitave metropole brišu sa mape u jednom jedinom bljesku. I dok nam se čini da su takvi scenariji rezervisani za bioskopsko platno, naučnici širom sveta, posebno u NASA, vrlo ozbiljno razmatraju ovu mogućnost.

Za razliku od fikcije, svemir je pun stvarnih tela koja svakodnevno prolaze blizu Zemlje.

Još 2022. godine čovečanstvo je po prvi put pokušalo da aktivno promeni putanju jednog asteroida. NASA-ina misija DART imala je za cilj da proveri da li možemo da skrenemo potencijalno opasno nebesko telo koje juri ka Zemlji i time zaštitimo planetu od kosmičkog sudara.

U isto vreme, svemirske agencije svakodnevno prate stotine hiljada asteroida koji se kreću kroz Sunčev sistem, pažljivo računajući da li bi neki od njih mogli da se nađu na putanji ka Zemlji, prenosi Daily Digest.

Šta bi se desilo kada bi jedan asteroid zaista udario u naseljeno područje?

Na to pitanje pokušao je da odgovori Nil Agarvol, koji je na svom sajtu Neal.fun kreirao interaktivni „Asteroid simulator”.

Ovaj alat omogućava korisnicima da sami „lansiraju“ asteroid na bilo koju tačku na planeti i da vide kakve bi bile posledice.

Simulator nudi izbor vrste asteroida: gvozdeni, kameni, zlatni, ugljenični ili kometa od leda. Moguće je podesiti prečnik između 1 metra i 1,6 kilometara, kao i brzinu od 1.600 do čak 402.000 kilometara na sat.

Tu su i opcije za ugao udara, a zatim se bira lokacija na mapi. Nakon toga, simulator prikazuje animaciju i precizne podatke: veličinu kratera, jačinu zemljotresa, domet udarnog talasa, broj žrtava i površinu koja bi bila uništena.

Razorne posledice

Ova simulacija jasno pokazuje da bi čak i asteroid koji nije „gigantskih“ razmera imao razorne posledice po čitavu jednu državu. Iako je verovatnoća mala, nauka danas ozbiljno radi na praćenju nebeskih tela i razvoju tehnologija koje bi mogle da spreče ovakav scenario. Jer, kako pokazuju brojevi – u pitanju ne bi bio kraj jednog grada, već kraj čitavog regiona.

Poput atomske bombe, udar asteroida stvara čitav niz razornih efekata. Prvo nastaje krater, zatim vatrena lopta, potom udarni talas, ekstremni vetrovi i snažni zemljotresi. Simulator meri svaki od tih faktora i objašnjava njihove posledice – od cunamija koji nastaju posle udara u more, do urušavanja zgrada zbog šok-talasa.

Za demonstraciju, simulator je „lansirao“ zlatni asteroid prečnika jedne milje brzinom od 400.000 kilometara na sat na različite gradove sveta. Rezultati su zastrašujući.

Ako bi ovakav asteroid pogodio Njujork, više od 13 miliona ljudi bi momentalno isparilo u krateru. Ukupne posledice bi, međutim, dovele do stotina miliona žrtava. Udarni talas bi stigao sve do Dominikanske Republike na jugu, Dalasa na zapadu i Hadsonovog zaliva u Kanadi na severu.

U slučaju udara u Meksiko Siti, stradalo bi više od 40 miliona ljudi, a razaranja bi zahvatila gotovo čitavu zemlju i stigla do Hondurasa.

U Torontu bi se formirao krater širok 70 milja, a procenjuje se da bi poginulo oko 5.841.220 ljudi.

Udar u obalu Sao Paula izazvao bi šok-talas koji bi razorio veći deo Južne Amerike, uz cunami visok čak 1,1 milju, dok bi skoro 3 miliona ljudi isparilo u samom krateru.

Ako bi asteroid pao u Tokijski zaliv, čitav Japan bi nestao pod vatrenom loptom, a cunami od 1,1 milje prekrio bi obalu.

Hong Kong bi pogodio vetar brzine 16.149 milja na sat, što bi usmrtilo više od 250 miliona ljudi i zahvatilo Mjanmar, Tajland, Maleziju i Filipine.

Udar u Pariz imao bi posledice u više od deset evropskih zemalja, uključujući Poljsku, Veliku Britaniju i Italiju.

Ako bi asteroid pao na Madrid, izazvao bi zemljotres jačine 9,7 stepeni, koji bi se osetio više od 473 milje daleko, zahvatajući celu Portugaliju i sever Afrike.

U slučaju udara u Nairobi, gotovo cela istočna Afrika bila bi razorena. Šok-talas bi ubio više od 27 miliona ljudi, dok bi skoro 3 miliona isparilo u krateru.

Simulator omogućava da se izabere bilo koji grad na svetu ili čak sredina okeana, i da se istraži kako bi izgledao sudar sa asteroidom različite veličine i sastava. Iako je reč o simulaciji, poruka je jasna: svemir nije samo prostor lepih zvezda, već i mesto potencijalnih pretnji koje nauka danas ozbiljno pokušava da razume i spreči.

Udar asteroida na Beograd

Prema rezultatima Asteroid Simulatora, zasnovanog na radovima naučnika dr Gereta Kolinsa i dr Klemensa Rampfa, čak i relativno „manji“ asteroid od 1,5km prečnika, bi, u slučaju udara u Beograd, proizveo razaranja kakva savremena civilizacija nikada nije iskusila.

U ovoj simulaciji asteroid je udario tlo brzinom od 112 kilometara u sekundi (oko 403.200 km/h), oslobađajući energiju ekvivalentnu 17.248 gigatona TNT-a. Događaj ovakvih razmera dešava se, u proseku, jednom u 48 miliona godina.

Na mestu udara formirao bi se krater širine 69 kilometara, dok bi njegova dubina bila 1,1 kilometar. Čitavi delovi Beograda i okolnih gradova nestali bi ispod ovog ogromnog kratera, koji bi bio vidljiv iz svemira.

U trenutku udara stvorila bi se vatrena lopta prečnika 167 kilometara. Temperature bi bile toliko visoke da bi odeća u radijusu od 768 km i sva stabla u krugu od 924 km momentalno planula. To znači da bi gotovo čitava Srbija i veliki deo regiona bili zahvaćeni vatrom.

Šok-talas bi dostigao 250 decibela, što je daleko iznad granice koju ljudsko telo može da podnese.
U krugu od 498 kilometara ljudi bi zadobili teška oštećenja pluća.
Do 649 kilometara gotovo svi bi imali probušene bubne opne.
Zgrade bi se rušile u krugu od 1.126 kilometara, dok bi se kuće urušavale i do 1.503 kilometara od mesta udara.

Brzina vetra u epicentru dostizala bi 7 kilometara u sekundi (oko 25.200 km/h).
U krugu od 336 kilometara, vetar bi bio jači od oluja na Jupiteru.
Do 549 kilometara, kuće bi bile potpuno sravnjene sa zemljom.
Na udaljenosti od 983 kilometra, ljudi bi imali osećaj kao da su zarobljeni u tornadu najviše kategorije EF5.
Skoro sva stabla u radijusu od 1.615 kilometara bila bi iščupana iz korena.

Sam udar bi izazvao zemljotres jačine 9,3 stepena Rihterove skale, koji bi se osetio na udaljenosti od čak 683 kilometra od Beograda, što znači da bi potres bio primetan u gotovo celoj jugoistočnoj i centralnoj Evropi.