Шта би се све догодило ако би астероид ударио у Београд

Холивуд нас деценијама плаши сликама космичке апокалипсе. У филмовима као што су „Армагедон” и „Судњи дан” видели смо како се читаве метрополе бришу са мапе у једном једином бљеску. И док нам се чини да су такви сценарији резервисани за биоскопско платно, научници широм света, посебно у НАСА, врло озбиљно разматрају ову могућност.

За разлику од фикције, свемир је пун стварних тела која свакодневно пролазе близу Земље.

Још 2022. године човечанство је по први пут покушало да активно промени путању једног астероида. НАСА-ина мисија DART имала је за циљ да провери да ли можемо да скренемо потенцијално опасно небеско тело које јури ка Земљи и тиме заштитимо планету од космичког судара.

У исто време, свемирске агенције свакодневно прате стотине хиљада астероида који се крећу кроз Сунчев систем, пажљиво рачунајући да ли би неки од њих могли да се нађу на путањи ка Земљи, преноси Daily Digest.

Шта би се десило када би један астероид заиста ударио у насељено подручје?

На то питање покушао је да одговори Нил Агарвол, који је на свом сајту Neal.fun креирао интерактивни „Астероид симулатор”.

Овај алат омогућава корисницима да сами „лансирају“ астероид на било коју тачку на планети и да виде какве би биле последице.

Симулатор нуди избор врсте астероида: гвоздени, камени, златни, угљенични или комета од леда. Могуће је подесити пречник између 1 метра и 1,6 километара, као и брзину од 1.600 до чак 402.000 километара на сат.

Ту су и опције за угао удара, а затим се бира локација на мапи. Након тога, симулатор приказује анимацију и прецизне податке: величину кратера, јачину земљотреса, домет ударног таласа, број жртава и површину која би била уништена.

Разорне последице

Ова симулација јасно показује да би чак и астероид који није „гигантских“ размера имао разорне последице по читаву једну државу. Иако је вероватноћа мала, наука данас озбиљно ради на праћењу небеских тела и развоју технологија које би могле да спрече овакав сценарио. Јер, како показују бројеви – у питању не би био крај једног града, већ крај читавог региона.

Попут атомске бомбе, удар астероида ствара читав низ разорних ефеката. Прво настаје кратер, затим ватрена лопта, потом ударни талас, екстремни ветрови и снажни земљотреси. Симулатор мери сваки од тих фактора и објашњава њихове последице – од цунамија који настају после удара у море, до урушавања зграда због шок-таласа.

За демонстрацију, симулатор је „лансирао“ златни астероид пречника једне миље брзином од 400.000 километара на сат на различите градове света. Резултати су застрашујући.

Ако би овакав астероид погодио Њујорк, више од 13 милиона људи би моментално испарило у кратеру. Укупне последице би, међутим, довеле до стотина милиона жртава. Ударни талас би стигао све до Доминиканске Републике на југу, Даласа на западу и Хадсоновог залива у Канади на северу.

У случају удара у Мексико Сити, страдало би више од 40 милиона људи, а разарања би захватила готово читаву земљу и стигла до Хондураса.

У Торонту би се формирао кратер широк 70 миља, а процењује се да би погинуло око 5.841.220 људи.

Удар у обалу Сао Паула изазвао би шок-талас који би разорио већи део Јужне Америке, уз цунами висок чак 1,1 миљу, док би скоро 3 милиона људи испарило у самом кратеру.

Ако би астероид пао у Токијски залив, читав Јапан би нестао под ватреном лоптом, а цунами од 1,1 миље прекрио би обалу.

Хонг Конг би погодио ветар брзине 16.149 миља на сат, што би усмртило више од 250 милиона људи и захватило Мјанмар, Тајланд, Малезију и Филипине.

Удар у Париз имао би последице у више од десет европских земаља, укључујући Пољску, Велику Британију и Италију.

Ако би астероид пао на Мадрид, изазвао би земљотрес јачине 9,7 степени, који би се осетио више од 473 миље далеко, захватајући целу Португалију и север Африке.

У случају удара у Наироби, готово цела источна Африка била би разорена. Шок-талас би убио више од 27 милиона људи, док би скоро 3 милиона испарило у кратеру.

Симулатор омогућава да се изабере било који град на свету или чак средина океана, и да се истражи како би изгледао судар са астероидом различите величине и састава. Иако је реч о симулацији, порука је јасна: свемир није само простор лепих звезда, већ и место потенцијалних претњи које наука данас озбиљно покушава да разуме и спречи.

Удар астероида на Београд

Према резултатима Астероид Симулатора, заснованог на радовима научника др Герета Колинса и др Клеменса Рампфа, чак и релативно „мањи“ астероид од 1,5км пречника, би, у случају удара у Београд, произвео разарања каква савремена цивилизација никада није искусила.

У овој симулацији астероид је ударио тло брзином од 112 километара у секунди (око 403.200 km/h), ослобађајући енергију еквивалентну 17.248 гигатона ТНТ-а. Догађај оваквих размера дешава се, у просеку, једном у 48 милиона година.

На месту удара формирао би се кратер ширине 69 километара, док би његова дубина била 1,1 километар. Читави делови Београда и околних градова нестали би испод овог огромног кратера, који би био видљив из свемира.

У тренутку удара створила би се ватрена лопта пречника 167 километара. Температуре би биле толико високе да би одећа у радијусу од 768 км и сва стабла у кругу од 924 км моментално планула. То значи да би готово читава Србија и велики део региона били захваћени ватром.

Шок-талас би достигао 250 децибела, што је далеко изнад границе коју људско тело може да поднесе.
У кругу од 498 километара људи би задобили тешка оштећења плућа.
До 649 километара готово сви би имали пробушене бубне опне.
Зграде би се рушиле у кругу од 1.126 километара, док би се куће урушавале и до 1.503 километара од места удара.

Брзина ветра у епицентру достизала би 7 километара у секунди (око 25.200 km/h).
У кругу од 336 километара, ветар би био јачи од олуја на Јупитеру.
До 549 километара, куће би биле потпуно сравњене са земљом.
На удаљености од 983 километра, људи би имали осећај као да су заробљени у торнаду највише категорије EF5.
Скоро сва стабла у радијусу од 1.615 километара била би ишчупана из корена.

Сам удар би изазвао земљотрес јачине 9,3 степена Рихтерове скале, који би се осетио на удаљености од чак 683 километра од Београда, што значи да би потрес био приметан у готово целој југоисточној и централној Европи.