Na malom pismu marke vredne tri miliona

Pe­ri­od od 1989. do 1994. go­di­ne na­ši sta­ri­ji či­ta­o­ci pam­te kao vre­me stra­šne in­fla­ci­je, a oni mla­đi o tom do­bu sa­zna­ju iz knji­ga ili ka­zi­va­nja onih ko­ji su do­ži­ve­li.

Da sve­do­čan­stvo tog vre­me­na mo­gu da bu­du i pi­sma, kao ne­mi sve­do­ci ve­li­kog ko­lap­sa, uve­rio se Vla­di­mir Mi­lić, pred­sed­nik Sa­ve­za fi­la­te­li­sta Sr­bi­je. On vi­še od 15 go­di­na sa­ku­plja, pro­u­ča­va, is­tra­žu­je ar­hiv­sku gra­đu i po­štan­ski ma­te­ri­jal jed­nog od naj­bur­ni­jih pe­ri­o­da ju­go­slo­ven­ske isto­ri­je.

– Kroz po­štan­ske ta­ri­fe i do­ku­men­ta, ovim eks­po­na­ti­ma se osve­tlja­va fe­no­men ju­go­slo­ven­ske in­fla­ci­je s kra­ja 20. ve­ka – po­ja­šnja­va Mi­lić u raz­go­vo­ru za „Ma­ga­zin” – Na iz­lo­žbi u Se­u­lu se, me­đu mno­go­broj­nim eks­po­na­ti­ma, na­šlo i ono što je u mo­joj ko­lek­ci­ji, u kla­si po­štan­ske isto­ri­je. Cilj ni­je bio da se sa­mo pri­ka­žu po­štan­ske ta­ri­fe za vre­me eko­nom­skog su­no­vra­ta, već da se do­ku­men­tu­je do­ba u ko­me su mar­ke, ži­go­vi i pi­sma sve­do­či­li o ras­pa­du dr­ža­ve i si­ste­mu vred­no­sti.

Po­če­tak iz ra­do­zna­lo­sti

Naš sa­go­vor­nik je „do uši­ju” za­lju­bljen u fi­la­te­li­ju. Ima mar­ke, pi­sma, ži­go­ve ko­ji se nig­de ne mo­gu na­ći. Uni­ka­ti vred­ni „su­vog zla­ta”. Pre ne­go što će svoj ra­ri­tet pred­sta­vi­ti na iz­lo­žbi u Se­u­lu, uči­nio je to na on­lajn iz­lo­žbi u vre­me pan­de­mi­je vi­ru­sa ko­ro­na, a po­tom u Ese­nu gde je osvo­jio zlat­nu me­da­lju i spe­ci­jal­nu na­gra­du za is­tra­ži­va­nja. U Se­u­lu je eks­po­nat ju­go­slo­ven­ske in­fla­ci­je iz­no­va po­tvr­dio svoj kva­li­tet, osvo­jiv­ši zlat­nu me­da­lju.

Mi­lić je u ovu oblast do­speo iz či­ste ra­do­zna­lo­sti. Pr­vo „in­fla­tor­no” pi­smo do­spe­lo je u nje­go­ve ru­ke 2008. Bi­lo je, re­če­no po­štan­skim je­zi­kom, ne­do­volj­no fran­ki­ra­no, ali do­volj­no da se po­sta­vi pi­ta­nje ko­ja je, za­i­sta, bi­la po­štan­ska ta­ri­fa za nje­ga, jer je po­sla­to u do­ba hi­pe­rin­fla­ci­je? Reč je, ina­če, o pi­smu iz me­đu­na­rod­nog po­štan­skog sa­o­bra­ća­ja, po­sla­tom iz Be­o­gra­da u So­fi­ju, 19. ja­nu­a­ra 1993.

– Mno­gi is­ku­sni fi­la­te­li­sti u po­čet­ku su me od­vra­ća­li od ove vr­ste is­tra­ži­va­nja, tvr­de­ći da se te­ško do­la­zi do kva­li­tet­nog ma­te­ri­ja­la i do­ku­me­na­ta – se­ća se naš sa­be­sed­nik. – Sre­ćom, to me ni­je po­ko­le­ba­lo, i za­to sam po­čeo da sa­ku­pljam pi­sma i do­pi­sni­ce od 1989. do 1994. Ni­ma­lo jed­no­sta­van, pi­o­nir­ski po­du­hvat, tim pre što se ti­me ni­ko ni­je ozbilj­ni­je ba­vio. Ka­ko je vre­me od­mi­ca­lo, rad, trud i an­ga­žo­va­nje su pre­ra­sli u sve­o­bu­hvat­nu stu­di­ju ju­go­slo­ven­ske hi­pe­rin­fla­ci­je, vi­đe­nu kroz po­štan­sku isto­ri­ju.

Gle­da­no iz sa­da­šnje vre­men­ske dis­tan­ce, na­rod je uisti­nu mno­go to­ga pre­ži­veo. In­fla­ci­ja sa 27 „od­se­če­nih” nu­la, u sve­ga če­ti­ri go­di­ne, je dru­gi naj­po­zna­ti­ji slu­čaj hi­pe­rin­fla­ci­je u 20. ve­ku u sve­tu, od­mah iza Ne­mač­ke (1923) i Ma­đar­ske 1946. go­di­ne. Na­ša in­fla­ci­ja je u sve­tu fi­la­te­li­je ne­do­volj­no za­stu­plje­na, iako za­u­zi­ma ube­dlji­vo dru­go me­sto, od­mah iza Ma­đar­ske. Dok su se u kod na­ših su­se­da 1946. ce­ne u pro­se­ku du­pli­ra­le sva­kih 14 sa­ti, u Ju­go­sla­vi­ji se 1993. to de­ša­va­lo sva­kih 16 sa­ti.

Hro­ni­ča­ri su za­be­le­ži­li da je u ze­mlji, zbog in­fla­ci­je, vla­dao eko­nom­ski ha­os, što se naj­bo­lje vi­de­lo i u po­štan­skom sa­o­bra­ća­ju. Obič­no pi­smo za ino­stran­stvo je ja­nu­a­ra 1989. ko­šta­lo 2.200 di­na­ra, a ja­nu­a­ra 1994. ci­fra je ima­la 27 nu­la. Fi­la­te­li­sti su la­ko iz­ra­ču­na­li (o eko­no­mi­sti­ma i ban­ka­ri­ma i da ne go­vo­ri­mo) da je za de­vet da­na ja­nu­a­ra 1994. ce­na pi­sma po­ra­sla sa 20.000 na tri mi­li­o­na di­na­ra! Kod sa­ku­plja­ča ma­ra­ka i pi­sa­ma hi­pe­rin­fla­ci­ja ima po­seb­no me­sto. Po­seb­no ju­go­slo­ven­ska, jer zbog ta­kve si­tu­a­ci­je po­šta­ri ni­su us­pe­li da štam­pa­ju „nor­mal­ne” mar­ke, već su se po­ja­vi­le one bez no­mi­nal­ne vred­no­sti.

Sna­la­že­nje u ha­o­su

Ka­ko su se po­štan­ski slu­žbe­ni­ci sna­la­zi­li u tom ha­o­su, sa­mo su oni zna­li. Po­ja­vi­le su se i mar­ke s ozna­ka­ma „A” i „R”, pred­sta­vlja­ju­ći pro­men­lji­vu vred­nost ak­tu­el­ne ta­ri­fe u unu­tra­šnjem po­štan­skom sa­o­bra­ća­ju. Ga­lo­pi­ra­ju­ća in­fla­ci­ja i ne­do­sta­tak po­štan­skih ma­ra­ka s no­mi­nal­nim vred­no­sti­ma u bro­je­vi­ma uslo­vio je vi­še­stru­ku upo­tre­bu ma­ra­ka sa slov­nim ozna­ka­ma. Bi­lo je to vre­me pro­pa­da­nja na­ci­o­nal­ne va­lu­te či­ju sud­bi­nu su, iz­me­đu osta­lih, de­li­le i po­štan­ske mar­ke.

– Za­hva­lju­ju­ći mo­jim is­tra­ži­va­nji­ma i eks­po­na­ti­ma, za ju­go­slo­ven­sku in­fla­ci­ju i nje­ne ra­zor­ne efek­te sa­da se zna ši­rom sve­ta – ne skri­va za­do­volj­stvo Mi­lić. Ča­so­pis naj­sta­ri­jeg fi­la­te­li­stič­kog dru­štva na sve­tu je o ovim ra­ri­te­ti­ma ob­ja­vio ve­li­ku stu­di­ju, a u Ne­mač­koj je ta­ko­đe spe­ci­ja­li­zo­va­ni ča­so­pis, ce­lo­kup­no iz­da­nje (80 stra­na) po­sve­tio mar­ka­ma u vre­me ju­go­slo­ven­ske hi­pe­rin­fla­ci­je.

Žig do ži­ga

Pe­ri­od hi­pe­rin­fla­ci­je imao je i svo­je neo­bič­no­sti: na pi­smi­ma je bi­lo de­se­ti­ne ma­ra­ka i ži­go­va, to­li­ko da je po­pu­njen go­to­vo sva­ki mi­li­me­tar, a po­štan­ske uslu­ge su obe­le­ža­va­ne ruč­no. „Ži­vo­pi­sna” pi­sma su, ipak, re­dov­no pu­to­va­la, pri­ka­zu­ju­ći po­tre­snu sli­ku i pr­ko­se­ći eko­nom­skom ko­lap­su u ko­jem je i po­štan­ski si­stem po­ku­ša­vao da pre­ži­vi.