Bundeva sa sto namena

Gaji se radi mesnatog ploda i semena, ali je korisna i u lečenju stomačnih upala i bolesti prostate. Snižava visoki šećer, topi kilogrameBundeve su jednogodišnje biljke iz familije bundeva ili tikava (Cucurbitaceae). Plodovi tikve još od antičkih vremena služe kao posude. Smatra se da su poreklom iz Amerike. Brzo su se raširile po Evropi i odomaćile po baštama, prvo kao ukrasne biljke, a kasnije su upoznate njihove hranljive vrednosti. Gaje se radi mesnatog ploda i semena.

Tikve su zeljaste biljke, puzavice ili povijuše koje se penju uz neki oslonac pomoću rašljika koje polaze od osnove listova. Vrh rašljike obavija se oko pogodnog objekta u neposrednoj blizini, na primer stabla nekog drveta, ostali deo rašljike se zatim spiralno uvija, kao opruga, i tako povlači stablo tikve do nosača.

Omiljeni dulek

Na našim prostorima poznata najrasprostranjenija je biljka Cucurbita pepo, u narodu poznata kao velika ili obična tikva, svinjska bundeva, dulek ili bundeva. Stablo poleglo ili se penje pomoću rašljika može biti dugačko i do 10 metara. Plod je velika bobica, loptasta ili izdužena, žuta, bela ili zelenkasta. Seme je belo. Cveta od juna do avgusta.

Plodovi sadrže 3–8 odsto ugljenih hidrata, celulozu, pektin, dosta minerala i vitamina (Ce i karotene).

Seme sadrži 20 odsto ulja, 30 odsto proteina, 10 odsto ugljenih hidrata. Lekovito dejstvo potiče od sastava ulja (kukurbitin, fitosterini, tokoferol).

Flavonoidi i glikozidi imaju antibakterijsko dejstvo, pa se bundeva koristi kao pomoćno sredstvo u lečenju stomačnih upala i bolesti prostate.

U ishrani se koriste plodovi i cvetovi sveži ili ukiseljeni, u salatama, varivima i pečenjima. Sok se koristi kao baza za mnoge industrijske sokove. Seme u medicini se koristi za izdvajanje ulja, njihovi pojedini sastojci za proizvodnju lekova.

Bundeve su značajna, ali nedovoljno iskorišćena sirovina u ishrani i medicini. Iako njihova proizvodnja nailazi na prepreke, kao što je nedostatak genetski unapređenih sorti koje bi omogućile bolje prinose i otpornost na nepovoljne uslove, potencijal kao hranljive i lekovite namirnice je izuzetno značajan. Uzgajaju se širom sveta što potvrđuje njihovu važnost u poljoprivredi, posebno zbog povoljne cene, jednostavnosti uzgoja i visoke nutritivne vrednosti, bogate vitaminima, mineralima i bioaktivnim jedinjenjima.

Generalno, prerada bundeve proizvodi oko 75 odsto pulpe, 2,6–16 odsto kore i 3,1–4,4 odsto semenki.

U pulpi bundeve u velikoj meri prisutna je voda (79–93 odsto). Pored toga pulpa je bogata vlaknima, skrobom i proteinima, dok je sadržaj lipida u njoj relativno nizak. Pulpa u prahu smanjuje glukozu u krvi kod pacijenata s dijabetesom tipa 2.

Bundeva sadrži veću količinu provitamina A u poređenju s drugim voćem i povrćem, posebno beta-karotena koji je najpotentniji provitamin A.

Bundeve mogu biti različitih boja u zavisnosti od koncentracije pojedinih karotenoida. U slučaju najvećeg sadržaja luteina bundeva je svetložute boje, dok kod onih s visokim sadržajem beta-karotena preovladava narandžasta boja. Iako je likopen jedan od najistraženijih karotenoida, u bundevi je prisutan samo u niskim koncentracijama.

Bundeva je našla svoju upotrebu u tradicionalnoj alternativnoj medicini. Ona predstavlja odličan izbor kada želite da zaštite kožu od sunca, jer prirodno prisutan beta-karoten i vitamin E smanjuju oštećenja kože, usporavaju proces starenja i smanjuju rizik od razvoja tumora kože. Pokazalo se da vitamin Ce, E i beta-karoten pozitivno deluju na zdravlje očiju i sprečavaju degenerativna oštećenja kao što su katarakta. Takođe, konzumacija bundeve pomaže oporavku tokom i posle raka debelog creva i rektuma.

Za borbu s viškom kilograma

Takođe je korisna namirnica kod dijeta za smanjenje telesne mase zbog niske nutritivne vrednosti (15–25 kcal na 100 g) i prisutnosti lako svarljivih vlakana.

Polifenolna jedinjenja prisutna u bundevi štite organizam od slobodnih radikala i sprečavaju oksidativni stres, okrivljen za mnoge hronične bolesti, pa i rak, dok karotenoidi utiču na jačanje imuniteta.

Muskatna bundeva posebno pozitivno deluje na zdravlje, a saharidi koje sadrži nisu odgovorni samo za njen slatki ukus, već imaju povoljno dejstvo na vrednosti šećera u krvi kod dijabetičara.

Za gajenje bundeva potrebno je zemljište s dosta humusa, umerene vlažnosti. Zahteva puno svetlosti i toplote, izmrzava na minus jedan stepen. Bundeva jako teško podnosi sušu.

OMILjENA U PITI

Potrebno je:

1/2 kg kora za pitu, 1 kg rendane bundeve, 300 g šećera, 2 vanilin-šećera, 100 g suvog grožđa, 1 dl ulja, 1-2 dl kisele vode, 1 kesica cimeta, 1-2 kašike griza.

U posudi izmešati rendanu bundevu, šećer, vanilin-šećer, suvo grožđe i cimet. Ako je bundeva dosta vlažna, dodati 1-2 kašike griza.

U drugoj posudi razmutiti kiselu vodu i ulje i time premazati kore. Pripremiti po dve kore, svaku koru premazati uljem i kiselom vodom, premazati spremljenim filom od rendane bundeve, šećera, vanilin-šećera, suvog grožđa i cimeta.

Krajeve kora prvo saviti, da fil ne iscuri pa tek tada urolati kore. Staviti pitu u pleh podmazan uljem i peći u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni. Peći oko 35–45 minuta, odnosno dok kore ne dobiju rumenu boju.

Recept priredila: Gospava Nestorović