Бундева са сто намена

Гаји се ради меснатог плода и семена, али је корисна и у лечењу стомачних упала и болести простате. Снижава високи шећер, топи килограмеБундеве су једногодишње биљке из фамилије бундева или тикава (Cucurbitaceae). Плодови тикве још од античких времена служе као посуде. Сматра се да су пореклом из Америке. Брзо су се рашириле по Европи и одомаћиле по баштама, прво као украсне биљке, а касније су упознате њихове хранљиве вредности. Гаје се ради меснатог плода и семена.

Тикве су зељасте биљке, пузавице или повијуше које се пењу уз неки ослонац помоћу рашљика које полазе од основе листова. Врх рашљике обавија се око погодног објекта у непосредној близини, на пример стабла неког дрвета, остали део рашљике се затим спирално увија, као опруга, и тако повлачи стабло тикве до носача.

Омиљени дулек

На нашим просторима позната најраспрострањенија је биљка Cucurbita pepo, у народу позната као велика или обична тиква, свињска бундева, дулек или бундева. Стабло полегло или се пење помоћу рашљика може бити дугачко и до 10 метара. Плод је велика бобица, лоптаста или издужена, жута, бела или зеленкаста. Семе је бело. Цвета од јуна до августа.

Плодови садрже 3–8 одсто угљених хидрата, целулозу, пектин, доста минерала и витамина (Це и каротене).

Семе садржи 20 одсто уља, 30 одсто протеина, 10 одсто угљених хидрата. Лековито дејство потиче од састава уља (кукурбитин, фитостерини, токоферол).

Флавоноиди и гликозиди имају антибактеријско дејство, па се бундева користи као помоћно средство у лечењу стомачних упала и болести простате.

У исхрани се користе плодови и цветови свежи или укисељени, у салатама, варивима и печењима. Сок се користи као база за многе индустријске сокове. Семе у медицини се користи за издвајање уља, њихови поједини састојци за производњу лекова.

Бундеве су значајна, али недовољно искоришћена сировина у исхрани и медицини. Иако њихова производња наилази на препреке, као што је недостатак генетски унапређених сорти које би омогућиле боље приносе и отпорност на неповољне услове, потенцијал као хранљиве и лековите намирнице је изузетно значајан. Узгајају се широм света што потврђује њихову важност у пољопривреди, посебно због повољне цене, једноставности узгоја и високе нутритивне вредности, богате витаминима, минералима и биоактивним једињењима.

Генерално, прерада бундеве производи око 75 одсто пулпе, 2,6–16 одсто коре и 3,1–4,4 одсто семенки.

У пулпи бундеве у великој мери присутна је вода (79–93 одсто). Поред тога пулпа је богата влакнима, скробом и протеинима, док је садржај липида у њој релативно низак. Пулпа у праху смањује глукозу у крви код пацијената с дијабетесом типа 2.

Бундева садржи већу количину провитамина А у поређењу с другим воћем и поврћем, посебно бета-каротена који је најпотентнији провитамин А.

Бундеве могу бити различитих боја у зависности од концентрације појединих каротеноида. У случају највећег садржаја лутеина бундева је светложуте боје, док код оних с високим садржајем бета-каротена преовладава наранџаста боја. Иако је ликопен један од најистраженијих каротеноида, у бундеви је присутан само у ниским концентрацијама.

Бундева је нашла своју употребу у традиционалној алтернативној медицини. Она представља одличан избор када желите да заштите кожу од сунца, јер природно присутан бета-каротен и витамин Е смањују оштећења коже, успоравају процес старења и смањују ризик од развоја тумора коже. Показало се да витамин Це, Е и бета-каротен позитивно делују на здравље очију и спречавају дегенеративна оштећења као што су катаракта. Такође, конзумација бундеве помаже опоравку током и после рака дебелог црева и ректума.

За борбу с вишком килограма

Такође је корисна намирница код дијета за смањење телесне масе због ниске нутритивне вредности (15–25 kcal нa 100 g) и присутности лако сварљивих влакана.

Полифенолна једињења присутна у бундеви штите организам од слободних радикала и спречавају оксидативни стрес, окривљен за многе хроничне болести, па и рак, док каротеноиди утичу на јачање имунитета.

Мускатна бундева посебно позитивно делује на здравље, а сахариди које садржи нису одговорни само за њен слатки укус, већ имају повољно дејство на вредности шећера у крви код дијабетичара.

За гајење бундева потребно је земљиште с доста хумуса, умерене влажности. Захтева пуно светлости и топлоте, измрзава на минус један степен. Бундева јако тешко подноси сушу.

ОМИЉЕНА У ПИТИ

Потребнo je:

1/2 кг кора за питу, 1 кг рендане бундеве, 300 г шећера, 2 ванилин-шећерa, 100 г сувог грожђа, 1 дл уља, 1-2 дл киселе воде, 1 кесица цимета, 1-2 кашике гриза.

У посуди измешати рендану бундеву, шећер, ванилин-шећер, суво грожђе и цимет. Ако је бундева доста влажна, додати 1-2 кашике гриза.

У другој посуди размутити киселу воду и уље и тиме премазати коре. Припремити по две коре, сваку кору премазати уљем и киселом водом, премазати спремљеним филом од рендане бундеве, шећера, ванилин-шећера, сувог грожђа и цимета.

Крајеве кора прво савити, да фил не исцури па тек тада уролати коре. Ставити питу у плех подмазан уљем и пећи у загрејаној пећници на 200 степени. Пећи око 35–45 минута, односно док коре не добију румену боју.

Рецепт приредилa: Госпава Несторовић