Beton u rukama bankarke

Olivera Šekularac Pjević radi u banci i tu su njen alat papir, olovka, kompjuter, a kod kuće ona je majstor za sve – i da popravi i da kreira. Njena okućnica u Sremčici, prigradskom beogradskom naselju, poput botaničke bašte puna je najraznovrsnijeg bilja. Pažnju plene neobične betonske saksije. Da, i one su delo ove preduzimljive i kreativne žene, njen način da se opusti, uživa, beg od korporativne svakodnevice.

Prve je izlila na trpezarijskom stolu 2022. godine.

– Izbor materijala nije slučajan. Beton se obično vezuje za građevinarstvo, ali kreativcima nudi beskrajne mogućnosti. Dok je svež, poprima oblik bilo kog kalupa. Proces traje više dana, uz pažljivo višednevno sušenje i impregnaciju. Njegova sirova tekstura, minimalistički izgled i izdržljivost čine ga idealnim za izradu modernih saksija sa kojim može da se upotpuni enterijer ili eksterijer – priča naša domaćica dok nam otkriva da u saksije sadi cveće, koje u većini slučajeva sama i uzgaja, najčešće sukulente i kaktuse.

Muškarci, kaže, posebno vole krasule, japansko drvo novca – lake su za održavanje, više im prija ako zaborave da ih zaliju nego ako preteraju sa vodom.

Sam svoj majstor

Ova kreativna žena je, po principu „sam svoj majstor”, restaurirala i nameštaj, menjala meblo, jedino očevu momačku fotelju nije mogla sama – koža je bila suviše gruba za običnu šivaću mašinu. Kada smo je pozvali na razgovor, farbala je gelender...

– Mnogo je teško kada imaš kuću, ne znaš kog posla pre da se latiš, napolju ili unutra – priča nam vlasnica oko 400 saksija ukrasnog sobnog bilja. Hibiskus je dobila na poklon pre 27 godina, kada je rodila mlađu ćerku.

Reklo bi se da joj sve ide od ruke, što ona bez lažne skromnosti i potvrđuje jer kako kaže: „Ipak sam ja Rankova unuka”, a njen deda je u Sjenici, gde je živeo, bio poznat po tome da ruka napravi ili popravi što oko vidi, bez obzira što je po struci bio ekonomista. I ona je završila Šumarski fakultet, a odlično „pliva” u bankarskim vodama.

– Zahvaljujući suprugu, koji je mogao da nam obezbedi taj luksuz, 10 godina sam posvetila deci, nisam radila. Mislim da je to bila najpametnija odluka u mom životu – priča nam majka dve vrlo uspešne devojke koje su se otisnule u svet umetnosti: Tamara Pjević je naša poznata balerina savremenog plesa, članica Bitef dens kompanije, mlađa Andrea je pozorišna rediteljka, doktorand i stipendista Vlade Republike Srbije na Fakultetu dramskih umetnosti. Suprug Daragan ima tu privilegiju da uživa u raskošnom talentu svojih dama, uvek tu kada zatreba.

Strpljenje – uslov za kvalitet

Olivera je jedno vreme i prodavala saksije, htela je da se uveri da imaju i tržišnu vrednost, osim što im se svi kao poklonu obraduju. Osmislila je ambalažu, sestra Jelena je uradila znak...

– Da nisam pravila pauzu, lepo bih razvila posao, sigurna sam. Dopadale su se ljudima. Dobila sam i lekciju „gratis”. Malo veća saksija sa više biljaka dopala se mušteriji, ali mu bi skupa, zaboravi na utrošen materijal, uloženo vreme i rad. Prijatelj mi je tada rekao: „Pogrešila si, treba da prodaješ prazne saksije.” Da, bile bi znatno jeftinije, ali kako da nekome dočaram njenu lepotu, jer ja, dok je pravim, već imam osmišljen aranžman za nju, kompletnu priču, pa ko to zna da ceni uzeće. Ako i ne uzme, biće ukras u mom dvorištu ili kući – neće da se baci – dodaje u šali ova šarmantna, dama veselog duha, koja nikad nije besposlena to je, kako kaže, povukla na majku Milevu, profesorku ruskog jezika, koja, iako odavno u penziji, ne miruje, ako ne prevodi, onda šije ili štrika za svoje unuke kojima voli da ugađa. – Rad održava čoveka i „briše” godine sa lica – pouči nas bivša profesorka na rastanku.

Betonske saksije – proces i inspiracija

Rad sa betonom je, po rečima Olivere Šekularac Pjević, jednostavan kada se savladaju osnovni koraci.

– Za kalup se koriste dve posude, jedna bude malo veća od druge. Što je veća razlika u njihovoj veličini, deblji će biti zidovi saksije. Unutrašnjost veće i spoljašnjost manje posude se premazuju jestivim uljem. Zameša se cement prema uputstvu na pakovanju i sipa u veću posudu, pa se utisne manja. Stavi se kamenje ili nešto teško u manju posudu kako bi zadržala poziciju i ostavi da stoji 24 sata, zatim se pažljivo ukloni kalup. Betonska saksija se potopi u hladnu vodu i ostavi 24 sata, pa osuši i ponovo vrati na 24 sata u vodu i treba da je ostavite da stoji sedam dana. Uz povremeno zalivanje, onoliko često koliko je potrebno kako bi se održala vlažnost.

– Saksija može da se napravi za sedam dana, ali je najbolje da odstoji mesec dana da se dobro osuši prirodnim putem. Posle se impregnira – premazom za beton i sačeka da se osuši, da ne bi puštala vodu. Na dno, sa spoljne strane, stavim čoju – da ne grebe nameštaj – naglašava naša sagovornica, ponosna na svoj rad.