Бетон у рукама банкарке

Оливера Шекуларац Пјевић ради у банци и ту су њен алат папир, оловка, компјутер, а код куће она је мајстор за све – и да поправи и да креира. Њена окућница у Сремчици, приградском београдском насељу, попут ботаничке баште пуна је најразноврснијег биља. Пажњу плене необичне бетонске саксије. Да, и оне су дело ове предузимљиве и креативне жене, њен начин да се опусти, ужива, бег од корпоративне свакодневице.

Прве је излила на трпезаријском столу 2022. године.

– Избор материјала није случајан. Бетон се обично везује за грађевинарство, али креативцима нуди бескрајне могућности. Док је свеж, поприма облик било ког калупа. Процес траје више дана, уз пажљиво вишедневно сушење и импрегнацију. Његова сирова текстура, минималистички изглед и издржљивост чине га идеалним за израду модерних саксија са којим може да се употпуни ентеријер или екстеријер – прича наша домаћица док нам открива да у саксије сади цвеће, које у већини случајева сама и узгаја, најчешће сукуленте и кактусе.

Мушкарци, каже, посебно воле красуле, јапанско дрво новца – лаке су за одржавање, више им прија ако забораве да их залију него ако претерају са водом.

Сам свој мајстор

Ова креативна жена је, по принципу „сам свој мајстор”, рестаурирала и намештај, мењала мебло, једино очеву момачку фотељу није могла сама – кожа је била сувише груба за обичну шиваћу машину. Када смо је позвали на разговор, фарбала је гелендер...

– Много је тешко када имаш кућу, не знаш ког посла пре да се латиш, напољу или унутра – прича нам власница око 400 саксија украсног собног биља. Хибискус је добила на поклон пре 27 година, када је родила млађу ћерку.

Рекло би се да јој све иде од руке, што она без лажне скромности и потврђује јер како каже: „Ипак сам ја Ранкова унука”, а њен деда је у Сјеници, где је живео, био познат по томе да рука направи или поправи што око види, без обзира што је по струци био економиста. И она је завршила Шумарски факултет, а одлично „плива” у банкарским водама.

– Захваљујући супругу, који је могао да нам обезбеди тај луксуз, 10 година сам посветила деци, нисам радила. Мислим да је то била најпаметнија одлука у мом животу – прича нам мајка две врло успешне девојке које су се отиснуле у свет уметности: Тамара Пјевић је наша позната балерина савременог плеса, чланица Битеф денс компаније, млађа Андреа је позоришна редитељка, докторанд и стипендиста Владе Републике Србије на Факултету драмских уметности. Супруг Дараган има ту привилегију да ужива у раскошном таленту својих дама, увек ту када затреба.

Стрпљење – услов за квалитет

Оливера је једно време и продавала саксије, хтела је да се увери да имају и тржишну вредност, осим што им се сви као поклону обрадују. Осмислила је амбалажу, сестра Јелена је урадила знак...

– Да нисам правила паузу, лепо бих развила посао, сигурна сам. Допадале су се људима. Добила сам и лекцију „гратис”. Мало већа саксија са више биљака допала се муштерији, али му би скупа, заборави на утрошен материјал, уложено време и рад. Пријатељ ми је тада рекао: „Погрешила си, треба да продајеш празне саксије.” Да, биле би знатно јефтиније, али како да некоме дочарам њену лепоту, јер ја, док је правим, већ имам осмишљен аранжман за њу, комплетну причу, па ко то зна да цени узеће. Ако и не узме, биће украс у мом дворишту или кући – неће да се баци – додаје у шали ова шармантна, дама веселог духа, која никад није беспослена то је, како каже, повукла на мајку Милеву, професорку руског језика, која, иако одавно у пензији, не мирује, ако не преводи, онда шије или штрика за своје унуке којима воли да угађа. – Рад одржава човека и „брише” године са лица – поучи нас бивша професорка на растанку.

Бетонске саксије – процес и инспирација

Рад са бетоном је, по речима Оливере Шекуларац Пјевић, једноставан када се савладају основни кораци.

– За калуп се користе две посуде, једна буде мало већа од друге. Што је већа разлика у њиховој величини, дебљи ће бити зидови саксије. Унутрашњост веће и спољашњост мање посуде се премазују јестивим уљем. Замеша се цемент према упутству на паковању и сипа у већу посуду, па се утисне мања. Стави се камење или нешто тешко у мању посуду како би задржала позицију и остави да стоји 24 сата, затим се пажљиво уклони калуп. Бетонска саксија се потопи у хладну воду и остави 24 сата, па осуши и поново врати на 24 сата у воду и треба да је оставите да стоји седам дана. Уз повремено заливање, онолико често колико је потребно како би се одржала влажност.

– Саксија може да се направи за седам дана, али је најбоље да одстоји месец дана да се добро осуши природним путем. После се импрегнира – премазом за бетон и сачека да се осуши, да не би пуштала воду. На дно, са спољне стране, ставим чоју – да не гребе намештај – наглашава наша саговорница, поносна на свој рад.