Povratak tanga bikinija
Nekada predmet šoka i kontroverzi, danas gotovo obavezan komad letnje mode – tanga bikini postao je simbol slobode tela i novog pogleda na samopouzdanje.
Tanga bikini je kupaći kostim čiji donji deo otkriva gotovo celu zadnjicu, dok se spreda sastoji od vrlo uskog trouglastog platna. Za razliku od klasičnih bikinija, kod tangi je tkanina na leđima svedena na tanku traku. Time se izbegavaju linije od sunčanja, ali i naglašava oblik tela.
Njegov tvorac bio je Rudi Gernrajh, austrijsko-američki modni dizajner poznat po provokativnim idejama. On je 1974. godine osmislio tanga bikini kao reakciju na zabranu javne golotinje u Los Anđelesu. Budući da su gradske vlasti tada zabranile nudizam i sunčanje bez odeće, Gernrajh je ponudio alternativu – kupaći koji formalno pokriva telo, ali otkriva gotovo sve. Upravo zbog toga mnogi ga smatraju ocem najhrabrijih kupaćih kostima.
Danas, pola veka kasnije, tanga bikini doživeo je pravi preporod. Više nije rezervisan samo za manekenke ili ekstravagantne zvezde, već se masovno prodaje i nosi na plažama širom sveta. Podržale su ga slavne dame, uključujući gimnastičarku Simon Bajls, manekenku Hajdi Klum, glumicu Sofiju Vergaru i pevačicu Nikol Šerzinger, a influenserke i generacija Z dodatno su ga pogurale u mejnstrim, prenosi Indeks.
Stručnjaci objašnjavaju da se ovaj trend uklapa u novi trend odnosa prema telu – pokazivanje tela više se ne smatra tabuom, već oblikom slobode i samoizražavanja. „Ljudi govore: ‘To je moje telo i mogu da ga pokazujem kako ja želim, a ako to uključuje nošenje odeće koja se ponekad smatra društveno neprihvatljivom, onda ću to i učiniti’“, kaže Šon Kol, vanredni profesor mode sa Univerziteta u Sauthemptonu.
Iako još uvek postoje zabrane nošenja tangi, na primer u nekim bazenima u Australiji i Velikoj Britaniji, ovaj bikini je očigledno postao deo kulture. Za mlađe generacije on više nije provokacija, već modna normalnost.
Nastao kao bunt protiv rigidnih zabrana golotinje, danas se nosi kao simbol samopouzdanja i slobode.
Manje je više
„Neću da lažem, u početku je bilo jako stresno“, rekla je za Gardijan 29-godišnja Viktorija, koja je prvi put nosila tanga bikini na nedavnom solo putovanju u Napulj.
Kao i mnogim ženama koje nose ovakav kupaći kostim, deo privlačnosti leži u činjenici da će izbeći linije od tamnjenja koje obične gaćice ostavljaju tokom sunčanja.
„Videla sam tanga bikinije svuda i poželela da ih nosim. Razmislila sam o tome i pomislila da je to samo zadnjica. Muškarci nose one sićušne gaćice u kojima se sve vidi, pa zašto ja ne bih mogla da nosim ovo? Osim toga, bilo je stvarno udobno“, dodala je Viktorija.
Revolucija ovakvih bikinija možda je došla do izražaja ovog leta, ali traje već neko vreme. Godine 2023. Njujork tajms je napisao da sve više žena usvaja filozofiju „manje je više“ kada je u pitanju odeća za plažu. Iste godine modna stranica Who What Wear nazvala je tanga bikinije „kontroverznim trendom kupaćih kostima koji ćete videti na svakoj plaži“ tog leta. Sledeće godine novozelandski portal The Spinoff pitao se: „Zašto su sada svi donji delovi bikinija tange?“
„Mislim da smo prešli u drugo doba telesne svesti, u mnogo izražajniji trenutak“, ističe profesor Kol.
Oblikovanje savršene zadnjice
Generacija Z posebno je sklona nošenju tangi, nekada rezervisanim samo za one koji su se uklapali u određeni tip tela. Tanga bikiniji se sada proizvode u velikom rasponu veličina.
„Žene svih oblika i veličina sa pravim samopouzdanjem naginju smelijim krojevima kao deo šireg kulturnog pomaka prema pozitivnom odnosu prema telu i samoizražavanju, što je sjajno videti“, kaže Alija Vilkinson, osnivačica luksuznog brenda kupaćih kostima Ôsalé. Njen brend još ne nudi bikini sa tangama, ali planira da ih uvede u budućnosti.
Roberta Sasateli, profesorka sociologije na Univerzitetu u Bolonji i koautorka knjige „Telo i rod”, smatra da su zapadne zemlje odavno pronašle načine za povećanje zadnjice kako bi ona izgledala veće i naglasila taj deo ženskog tela.
„To je možda zato što se zadnjica smatra veoma senzualnom, a nije povezana sa reprodukcijom“, dodaje.
Trend se odražava u popularnosti potencijalno opasnih kozmetičkih postupaka, poput brazilskog podizanja zadnjice. Oblikovanje savršene zadnjice fitnesom, takođe, postalo je svojevrsna opsesija.
Sportska novinarka Ana Kesel 2018. godine primetila je da je „naglasak na čvrstoj ili ‘sočnoj’ zadnjici sada nadmašio ravan stomak kao „sveti gral” fitnesa u mejnstrim časopisima o ženskom zdravlju“, uz rastući broj treninga u teretanama posvećenih isključivo zadnjici.
Istoričarka Natalija Melman Petrčela, autorka knjige Fit Nation, kaže da je popularnost tanga bikinija došla u spoju sa fokusom na izgradnju gluteusa u teretani.
„Farmerke niskog struka sa početka 2000-ih svakako su bile povezane sa dobom kada su vežbe za ravne trbušne mišiće bile u modi“, rekla je.
Pornifikacija stila
Profesor Kol sugeriše da postoji još jedan razlog zašto se sve više ljudi odlučuje da nosi manje odeće.
„To bi se moglo povezati s onim što se naziva ‘pornifikacijom’ kulture i stila“, kaže, navodeći ideju koju je iznela modna istoričarka Pamela Čerč Gibson.
„To je oblikovano po uzoru na stil koji je proizašao iz pornografije, što uključuje odeću poput bikinija ili donjeg veša u stilu tangi. Prihvatanje tog stila postoji bez da ljudi zapravo shvataju odakle potiče. Popularnost emisija poput Love Island-a, gde su ljudi tamo kako bi pokazivali svoja tela kao način privlačenja partnera, ponovo je povezana s tom pornifikacijom stila“, objašnjava Kol.
Istoričarka odeće i dizajna Amber Bučart nedavno je na izložbi Splash! o plivanju i stilu u Muzeju dizajna u Londonu rekla: „Bliska veza kupaćih kostima sa telom znači da oni odražavaju promenljive stavove prema skromnosti, moralu i javnom pokazivanju.“
Ona je dodala kako su tokom 20. veka brojni dizajni pomerali granice i dovodili u pitanje prethodne norme o pristojnosti, a istovremeno su izazivali kontroverze.
Zabrane golotinje i tangi
Austroamerikanac Rudi Gernrajh, modni dizajner koji stoji iza monokinija i toplesa, stvorio je tanga bikini iz bunta, kao odgovor na zabranu javne golotinje od strane gradskog veća Los Anđelesa, uključujući i sunčanje bez odeće, 1974. godine.
Tanga bikini je podstakao slične zabrane i u novije vreme. U januaru je veće u širem području Sidneja u Australiji, zabranilo tange na javnim bazenima. Neke žene bile su uhapšene zbog nošenja tanga bikinija na letovalištu Mirtl Bič u Južnoj Karolini, gde je takva odeća zabranjena.
U Velikoj Britaniji Greenwich Leisure Ltd, koji upravlja sa 240 rekreativnih centara pod brendom Better, zahteva od plivača da nose bikinije koji „potpuno prekrivaju zadnjicu“, što podrazumeva da tange nisu prihvatljive.
Za profesorku Sasateli, razlog zašto su tanga bikiniji u modi nije toliko iznenađujući. „Tange nikada nisu potpuno nestale“, kaže ona.
„Osobe koje su sada u tinejdžerskim i dvadesetim godinama, zapravo, ne znaju kakva je bila moda. Nakon što modna industrija nešto zaboravi, to se može nadoknaditi i onda se misli da je to nešto novo“, zaključila je.
