Повратак танга бикинија
Некада предмет шока и контроверзи, данас готово обавезан комад летње моде – танга бикини постао је симбол слободе тела и новог погледа на самопоуздање.
Танга бикини је купаћи костим чији доњи део открива готово целу задњицу, док се спреда састоји од врло уског троугластог платна. За разлику од класичних бикинија, код танги је тканина на леђима сведена на танку траку. Тиме се избегавају линије од сунчања, али и наглашава облик тела.
Његов творац био је Руди Гернрајх, аустријско-амерички модни дизајнер познат по провокативним идејама. Он је 1974. године осмислио танга бикини као реакцију на забрану јавне голотиње у Лос Анђелесу. Будући да су градске власти тада забраниле нудизам и сунчање без одеће, Гернрајх је понудио алтернативу – купаћи који формално покрива тело, али открива готово све. Управо због тога многи га сматрају оцем најхрабријих купаћих костима.
Данас, пола века касније, танга бикини доживео је прави препород. Више није резервисан само за манекенке или екстравагантне звезде, већ се масовно продаје и носи на плажама широм света. Подржале су га славне даме, укључујући гимнастичарку Симон Бајлс, манекенку Хајди Клум, глумицу Софију Вергару и певачицу Никол Шерзингер, а инфлуенсерке и генерација З додатно су га погурале у мејнстрим, преноси Индекс.
Стручњаци објашњавају да се овај тренд уклапа у нови тренд односа према телу – показивање тела више се не сматра табуом, већ обликом слободе и самоизражавања. „Људи говоре: ‘То је моје тело и могу да га показујем како ја желим, а ако то укључује ношење одеће која се понекад сматра друштвено неприхватљивом, онда ћу то и учинити’“, каже Шон Кол, ванредни професор моде са Универзитета у Саутхемптону.
Иако још увек постоје забране ношења танги, на пример у неким базенима у Аустралији и Великој Британији, овај бикини је очигледно постао део културе. За млађе генерације он више није провокација, већ модна нормалност.
Настао као бунт против ригидних забрана голотиње, данас се носи као симбол самопоуздања и слободе.
Мање је више
„Нећу да лажем, у почетку је било јако стресно“, рекла је за Гардијан 29-годишња Викторија, која је први пут носила танга бикини на недавном соло путовању у Напуљ.
Као и многим женама које носе овакав купаћи костим, део привлачности лежи у чињеници да ће избећи линије од тамњења које обичне гаћице остављају током сунчања.
„Видела сам танга бикиније свуда и пожелела да их носим. Размислила сам о томе и помислила да је то само задњица. Мушкарци носе оне сићушне гаћице у којима се све види, па зашто ја не бих могла да носим ово? Осим тога, било је стварно удобно“, додала је Викторија.
Револуција оваквих бикинија можда је дошла до изражаја овог лета, али траје већ неко време. Године 2023. Њујорк тајмс је написао да све више жена усваја филозофију „мање је више“ када је у питању одећа за плажу. Исте године модна страница Who What Wear назвала је танга бикиније „контроверзним трендом купаћих костима који ћете видети на свакој плажи“ тог лета. Следеће године новозеландски портал The Spinoff питао се: „Зашто су сада сви доњи делови бикинија танге?“
„Мислим да смо прешли у друго доба телесне свести, у много изражајнији тренутак“, истиче професор Кол.
Обликовање савршене задњице
Генерација З посебно је склона ношењу танги, некада резервисаним само за оне који су се уклапали у одређени тип тела. Танга бикинији се сада производе у великом распону величина.
„Жене свих облика и величина са правим самопоуздањем нагињу смелијим кројевима као део ширег културног помака према позитивном односу према телу и самоизражавању, што је сјајно видети“, каже Алија Вилкинсон, оснивачица луксузног бренда купаћих костима Ôsalé. Њен бренд још не нуди бикини са тангама, али планира да их уведе у будућности.
Роберта Сасатели, професорка социологије на Универзитету у Болоњи и коауторка књиге „Тело и род”, сматра да су западне земље одавно пронашле начине за повећање задњице како би она изгледала веће и нагласила тај део женског тела.
„То је можда зато што се задњица сматра веома сензуалном, а није повезана са репродукцијом“, додаје.
Тренд се одражава у популарности потенцијално опасних козметичких поступака, попут бразилског подизања задњице. Обликовање савршене задњице фитнесом, такође, постало је својеврсна опсесија.
Спортска новинарка Ана Кесел 2018. године приметила је да је „нагласак на чврстој или ‘сочној’ задњици сада надмашио раван стомак као „свети грал” фитнеса у мејнстрим часописима о женском здрављу“, уз растући број тренинга у теретанама посвећених искључиво задњици.
Историчарка Наталија Мелман Петрчела, ауторка књиге Fit Nation, каже да је популарност танга бикинија дошла у споју са фокусом на изградњу глутеуса у теретани.
„Фармерке ниског струка са почетка 2000-их свакако су биле повезане са добом када су вежбе за равне трбушне мишиће биле у моди“, рекла је.
Порнификација стила
Професор Кол сугерише да постоји још један разлог зашто се све више људи одлучује да носи мање одеће.
„То би се могло повезати с оним што се назива ‘порнификацијом’ културе и стила“, каже, наводећи идеју коју је изнела модна историчарка Памела Черч Гибсон.
„То је обликовано по узору на стил који је произашао из порнографије, што укључује одећу попут бикинија или доњег веша у стилу танги. Прихватање тог стила постоји без да људи заправо схватају одакле потиче. Популарност емисија попут Love Island-а, где су људи тамо како би показивали своја тела као начин привлачења партнера, поново је повезана с том порнификацијом стила“, објашњава Кол.
Историчарка одеће и дизајна Амбер Бучарт недавно је на изложби Splash! о пливању и стилу у Музеју дизајна у Лондону рекла: „Блиска веза купаћих костима са телом значи да они одражавају променљиве ставове према скромности, моралу и јавном показивању.“
Она је додала како су током 20. века бројни дизајни померали границе и доводили у питање претходне норме о пристојности, а истовремено су изазивали контроверзе.
Забране голотиње и танги
Аустроамериканац Руди Гернрајх, модни дизајнер који стоји иза монокинија и топлеса, створио је танга бикини из бунта, као одговор на забрану јавне голотиње од стране градског већа Лос Анђелеса, укључујући и сунчање без одеће, 1974. године.
Танга бикини је подстакао сличне забране и у новије време. У јануару је веће у ширем подручју Сиднеја у Аустралији, забранило танге на јавним базенима. Неке жене биле су ухапшене због ношења танга бикинија на летовалишту Миртл Бич у Јужној Каролини, где је таква одећа забрањена.
У Великој Британији Greenwich Leisure Ltd, који управља са 240 рекреативних центара под брендом Better, захтева од пливача да носе бикиније који „потпуно прекривају задњицу“, што подразумева да танге нису прихватљиве.
За професорку Сасатели, разлог зашто су танга бикинији у моди није толико изненађујући. „Танге никада нису потпуно нестале“, каже она.
„Особе које су сада у тинејџерским и двадесетим годинама, заправо, не знају каква је била мода. Након што модна индустрија нешто заборави, то се може надокнадити и онда се мисли да је то нешто ново“, закључила је.
