Korenom šake 30 puta na grudnu kost

U situaciji kad naiđemo na nekoga bez svesti i bez disanja, ako ne primenimo ručnu reanimaciju ili defibrilator, šansa da ta osoba preživi nakon pet minuta bez svesti opada za 10 procenata u minuti, kaže Aleksa Bošnjaković, saradnik Crvenog krsta Beograda za opštinu Voždovac, instruktor Prve pomoći.

S korišćenjem masaže srca i defibrilatora, uverava, šansa da ugroženi preživi može da se uveća za 70–80 odsto.

Propratili smo obuku koju je u ime Crvenog krsta sproveo, kao uputstvo za ručnu reanimaciju i za korišćenje automatskog eksternog defibrilatora u dečjim letovalištima i oporavilištima Beograda. On je, sa koleginicom iz Crvenog krsta, pokazao zaposlenima kako se radi oživljavanje u slučaju gubitka svesti i disanja.

„Čim sretnemo osobu bez svesti i bez disanja, važno je prvo da zovemo Hitnu pomoć. Ali suština prve pomoći je i da svaki građanin u međuvremenu dok ekipa lekara ne stigne na licu mesta može nekome da pomogne, bez obzira na to da li je u pitanju krvarenje, srčani udar ili prelom. Najbitnije je da što pre odreaguje pravilno. Na prvom mestu je kardio-pulmonalna reanimacija. Ona se radi tako da najpre proverimo bezbednost mesta na kom pružamo tu pomoć. Ako smo utvrdili da osoba nema svest, tražimo nekoga da nam pomogne, makar da pozove Hitnu pomoć. Kad ustanovimo da ugroženi ne diše, započinjemo reanimaciju sa 30 grudnih kompresija i dva uduvavanja vazduha na usta, između pritisaka. Inače, pritiskamo po sredini grudnog koša ili tačnije dva ili tri prsta iznad dijafragme. Korenom šake, dakle, pritiskamo grudnu kost 30 puta”, kako ponavlja.

Defibrilatori koje svi građani mogu da koriste podeljeni su svim ustanovama Dečjeg centra beogradskih letovališta i oporavilišta. Kako kažu u Dečjem centru, i zdravima i odraslima i deci mogu da zatrebaju u raznim situacijama.

„Automatski eksterni defibrilator, za razliku od onog koji koriste medicinski radnici, može da upotrebi svaki građanin kako bi nekome spasio život. Suština obuke je da aparati postanu javno dostupni i da pomognu u slučaju srčanog zastoja. Defibrilator se koristi jednostavno. Ima samo dva dugmeta, pomoću kojih se uključi i usmeri da isporučuje šok – ukoliko aparat prepozna potrebu za defibrilacijom. Kada postavimo elektrode, onako kako obučimo zaposlene, aparat prepoznaje koje je stanje povređene osobe – u smislu da li ima defibrilacije srčanog ritma i ukoliko ima, defibrilator isporučuje šok koji u trenu zaustavlja rad srca da bi, uz pomoć naše masaže, došlo do uspostavljanja pravilnog srčanog ritma”, kaže Bošnjaković.