Vakcina protiv herpesa smanjila demenciju
Neočekivano se ispostavilo da cepivo protiv varičela virusa zoster, osmišljeno da spreči osip, zapaljenje i bol u nervima, može starije poštedeti i Alchajmerove bolesti
U pokušaju da pomognu ljudima koji se bore s herpes zosterom, američki naučnici veruju da su našli način da kod određenog broja ljudi smanje mogućnost pojave demencije uz pomoć vakcine.
Nije se prvi put dogodilo da tragajući za jednim rešenjem nekog zdravstvenog problema, naučnici dođu do otkrića da takav lek uspešno rešava još neko medicinsko stanje. Tako se ispostavilo da postojeća vakcina koja sprečava bolna stanja kod herpesa zostera, a koje izaziva varičela virus zoster, izgleda da usporava starenje mozga i štiti od demencije.
Prirodni eksperiment
Vakcinacija protiv varičela virusa zoster smanjuje rizik od razvoja demencije u narednih sedam godina za 20 odsto, glavni je zaključak studije objavljene u časopisu „Nature”. Kako je objasnio za agenciju AP vodeći istraživač dr Paskal Geldsetcer s Univerziteta Stanford, u studiji su iskoristili „prirodni eksperiment” koji se desio u Velsu gde su svi ljudi stari oko 80 godina primili vakcinu protiv varičela virusa zoster, prve generacije. Bilo je to u septembru 2013. Ali neočekivano, starosno ograničenje koje je važilo za 1. septembar te godine, da samo oni sa 80 ili više godina mogu da prime cepivo, pomoglo je u razrešenju zagonetke. Poređenje starijih osoba koje su tek ispunile ili propustile taj rok, kao i onih koji su se sa 79 godina ipak „ugurali” da prime vakcinu, oponašali su kontrolnu grupu u istraživanju. Tim istraživača je analizirao više od 280.000 medicinskih kartona i pronašao dokaze da ova vakcinacija nudi izvesnu zaštitu od demencije. Ali ljudi koji su primili preporučenu vakcinu, sledili su i druge preporuke kojim su mozak čuvali – vežbali su, zdravo su se hranili, pa je to istraživačima otežavalo dokazivanje dodatne koristi.
U to vreme, ljudi su primali vakcinu prve generacije pod nazivom „zostavaks”.
Evo i objašnjenja kako je došlo do toga da ljudi uopšte primaju vakcinu protiv varičela virusa zoster. Svako ko je ikada imao varičele (ovčije boginje) – skoro svi rođeni pre 1980. godine – nosi taj virus do kraja života. On se krije u nervima i može se pojaviti kada imuni sistem oslabi zbog bolesti ili starosti, uzrokujući bolne, plikove slične ranama, obično na jednoj strani tela koje traju nedeljama – i to se naziva herpes zosterom.
Dok se većina ljudi oporavi, kod nekih ovaj vid herpesa pravi ozbiljne komplikacije. Ako virus inficira oko, može izazvati gubitak vida, petina obolelih trpi jake bolove u nervima mesecima čak i kad sam osip nestane.
Za određene viruse koji se „ušunjaju” u nervni sistem – posebno iz grupe virusa herpesa, uključujući i virus varičela zoster – već dugo se sumnja da utiču i na demenciju.
Prošlog leta su lekari u jednoj bostonskoj bolnici izvestili da epizoda herpesa zostera može da poveća rizik od demencije za oko 20 odsto. Dr Marja Nejdžel s Univerziteta u Koloradu, koja proučava viruse koji se infiltriraju u nervni sistem, objašnjava da virus varičela zostera izazva zapaljenje, upalu koja deluje na razne organe, uključujući i mozak. Infekcija može da zahvati krvne sudove u mozgu, uzrokujući stvaranje ugrušaka i ometajući protok krvi, što su sve rizici i za moždani udar i za demenciju. U njenoj laboratoriji su dokazali i da ovaj virus može podstaći stvaranje proteina amiloida, koji je jedno od obeležja Alchajmerove bolesti.
U Americi mnogo savremenija vakcina protiv virusa zostera nije obavezna, već se preporučuje starijim od 50 godina.
Imunizacija sa 50 godina
Još jedna istraživačka grupa je nedavno objavila neke dokaze za ove tvrdnje. Proizvođač vakcina „Glakso SmitKlajn” prošlog meseca je najavio saradnju sa zdravstvenim zvaničnicima u Velikoj Britaniji kako bi pratio kognitivno zdravlje starijih osoba koje primaju vakcinu „šingriks” (shingrix – ime je dobila po engleskom nazivu šinglis za herpes) je jednokratna vakcina, koja se daje u dve doze u razmaku od nekoliko meseci. Američki centar za kontrolu bolesti u Atlanti je preporučio da vakcinacija počne sa 50. godinom, ali i ranije ako je reč o osobama koje imaju oslabljeni imunitet zbog nekih drugih zdravstvenih stanja. Neželjeni efekti, uključujući bol na mestu ubrizgavanja i groznicu sličnu gripu i bol, neretko odvraćaju ljude da prime ovu vakcinu, kaže se još u izveštaju.
Jaču snagu argumenata da se izbegne ili smanji mogućnost demencije i dalje imaju preporuke da svaka starija osoba treba što više da se druži, bude fizički aktivna i da svoj mozak „hrani” sadržajima koji traže razmišljanje i pažnju, kao i da kontroliše krvni pritisak i šećer u krvi.
