Sitnice koje nas motivišu
Iako znamo da svaka fizička aktivnost doprinosi očuvanju zdravlja i dobrog raspoloženja, mnogima ponestaje motiva da budu istrajni i predaju se zbog lenjosti li nedostatka samopouzdanja
Veza između fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja je jasno utvrđena i dokazana u brojnim istraživanjima. Opšti zaključak je da je korelacija značajna, odnosno da će se fizička aktivnost, kondicija i generalno pokret sam po sebi odražavati kako na opšte, tako i na psihičko zdravlje.
– Fizička aktivnost je važan faktor u upravljanju stresom, u radu na prevazilaženju povišene anksioznosti i depresije. Ali to je lako reći, teže ostvariti. Kod značajnog broja osoba postoje različiti otpori i potrebno im je probuditi motivaciju. Često možemo čuti kako kažu da fizička aktivnost nije za njih i da imaju previše drugih obaveza – kaže mr Anđela Zlatković, psiholog i psihoterapeut.
Realni cilj
Neki odmah pomisle da je reč o teretani i zahtevnim treninzima, pa se na startu demotivišu. Depresivne ili anksiozne osobe su još sklonije da sebe nateraju na zdraviji fizički život. Osoba koja ima panične napade fizičku aktivnost pa čak i šetnju može doživeti kao okidač. Tu se javlja takozvani fenomen „strah od straha”, fizički napor ubrzava rad srca, a to se odmah pripisuje panici i tako ulazi u začarani krug. U ovakvim slučajevima mora se raditi na promenama uverenja i na razvoju tolerancije prema simptomima fizičkog napora koji mogu biti isti kao i simptomi anksioznosti.
Kako probuditi motivaciju za fizičku aktivnost i tako pomoći sebi?
Prvi savet psihologa je da treba postaviti realne ciljeve.
– Ukoliko sebi postavite cilj da svakoga dana pretrčite 10 kilometara, a niste trčali mesecima ili godinama unazad, logično je da to nećete ostvariti i da to svakoga može obeshrabriti. Stoga, jako je važno postaviti sebi ciljeve koji su realni u datom trenutku. Upamtite da je svaki korak na putu do cilja bitan, čak i onaj najmanji.
Drugi savet je da se bavimo onim aktivnostima koji nam prijaju.
Ne treba se preforsirati, ali ni raditi ono što nas ne ispunjava. Kad imamo osećaj da nešto radimo na silu, to će nas odvratiti od daljeg truda.
Bilo kakav pokret je u redu. Ples, vožnja biciklom, lagano džogiranje, duže hodanje. Ono što je važno, dodaje naša sagovornica, jeste vežbanje udvoje ili u većem društvu. S partnerom, prijateljima, decom vežbanje će biti interesantnije. Zajednički je lakše održavati i određenu rutinu vežbanja i uzajamno podsticati jedni druge na ostvarivanje postavljenih ciljeva. Ukoliko odlazak u kafić ili gledanje jedne epizode serije zamenimo šetnjom, odlaskom na bazen ili vežbama koje možemo zajedno da uradimo kod kuće, primetićemo brzo kako se to odražava i na naše raspoloženje.
– Kad god možete, pešačite, do posla, pijace, prodavnice. Idite stepenicama umesto liftom. Iako možda treba da krenete malo ranije, na ovaj način ćete ujedno uraditi i fin trening. Preporučljivo je da se dnevno prelazi minimum pet kilometara. Možete instalirati aplikaciju koja broji korake i kilometre, što može bolje motivisati za ostvarivanje dnevnih ciljeva – dodaje mr Anđela Zlatković.
Psiholozi ističu da nije nevažan ni osećaj komfora, a to podrazumeva sportsku opremu u kojoj će se osoba osećati prijatno, a ne ono što je moderno, neudobno, u čemu joj je nelagodno. Treba se truditi da ne padnemo u preveliku samokritičnost, jer važno je biti „nežan” i pažljiv prema sebi.
Fizička aktivnost može biti značajan faktor za jačanje samopouzdanja.
Dugoročni efekti vežbanja su kvalitetniji san, energičnost, smanjenje kilaže i bolje raspoloženje. Da bi se istrajalo, dobar trik je nagrada samom sebi u vidu tople kupke ili kafe posle vežbi. Takve sitnice su uvek dobra motivicija.
– Način na koji razmišljamo direktno utiče na naše ponašanje. Čim sebi kažemo da nešto ne možemo – značajno umanjimo šanse i da pokušamo i da samim tim dokažemo sebi da nije sve baš tako apsolutno. I kada počnete da uvodite neke promene, očekivano je da će blokirajuća uverenja biti tu da nam kažu da je prošlo već nekoliko nedelja kako vežbamo i ništa se nije postiglo. Ali uvek moramo biti svesni da nas takve misli sabotiraju, zato ih moramo osvestiti, negativno zameniti pozitivnim i ići napred – zaključuje mr Anđela Zlatković.
I muzika motiviše
Muzika je najbolji podsticaj na bilo kakvu fizičku aktivnost. Zabavna melodija može vas pokrenuti, pa i učiniti vežbanje lakšim. Imajući ovo u vidu, izdvojite vreme da napravite listu koja će uticati na vašu motivaciju. Preporučljivo je da u muzičku listu pesama za vežbanje povremeno uvrstite nove melodije. Ne moraju biti isključivo aktuelni hitovi. Zapravo, to mogu biti i stare, dobro poznate pesme koje su vam drage i koje će sigurno poboljšati raspoloženje.
