Ситнице које нас мотивишу
Иако знамо да свака физичка активност доприноси очувању здравља и доброг расположења, многима понестаје мотива да буду истрајни и предају се због лењости ли недостатка самопоуздања
Веза између физичке активности и менталног здравља је јасно утврђена и доказана у бројним истраживањима. Општи закључак је да је корелација значајна, односно да ће се физичка активност, кондиција и генерално покрет сам по себи одражавати како на опште, тако и на психичко здравље.
– Физичка активност је важан фактор у управљању стресом, у раду на превазилажењу повишене анксиозности и депресије. Али то је лако рећи, теже остварити. Код значајног броја особа постоје различити отпори и потребно им је пробудити мотивацију. Често можемо чути како кажу да физичка активност није за њих и да имају превише других обавеза – каже мр Анђела Златковић, психолог и психотерапеут.
Реални циљ
Неки одмах помисле да је реч о теретани и захтевним тренинзима, па се на старту демотивишу. Депресивне или анксиозне особе су још склоније да себе натерају на здравији физички живот. Особа која има паничне нападе физичку активност па чак и шетњу може доживети као окидач. Ту се јавља такозвани феномен „страх од страха”, физички напор убрзава рад срца, а то се одмах приписује паници и тако улази у зачарани круг. У оваквим случајевима мора се радити на променама уверења и на развоју толеранције према симптомима физичког напора који могу бити исти као и симптоми анксиозности.
Како пробудити мотивацију за физичку активност и тако помоћи себи?
Први савет психолога је да треба поставити реалне циљеве.
– Уколико себи поставите циљ да свакога дана претрчите 10 километара, а нисте трчали месецима или годинама уназад, логично је да то нећете остварити и да то свакога може обесхрабрити. Стога, јако је важно поставити себи циљеве који су реални у датом тренутку. Упамтите да је сваки корак на путу до циља битан, чак и онај најмањи.
Други савет је да се бавимо оним активностима који нам пријају.
Не треба се префорсирати, али ни радити оно што нас не испуњава. Кад имамо осећај да нешто радимо на силу, то ће нас одвратити од даљег труда.
Било какав покрет је у реду. Плес, вожња бициклом, лагано џогирање, дуже ходање. Оно што је важно, додаје наша саговорница, јесте вежбање удвоје или у већем друштву. С партнером, пријатељима, децом вежбање ће бити интересантније. Заједнички је лакше одржавати и одређену рутину вежбања и узајамно подстицати једни друге на остваривање постављених циљева. Уколико одлазак у кафић или гледање једне епизоде серије заменимо шетњом, одласком на базен или вежбама које можемо заједно да урадимо код куће, приметићемо брзо како се то одражава и на наше расположење.
– Кад год можете, пешачите, до посла, пијаце, продавнице. Идите степеницама уместо лифтом. Иако можда треба да кренете мало раније, на овај начин ћете уједно урадити и фин тренинг. Препоручљиво је да се дневно прелази минимум пет километара. Можете инсталирати апликацију која броји кораке и километре, што може боље мотивисати за остваривање дневних циљева – додаје мр Анђела Златковић.
Психолози истичу да није неважан ни осећај комфора, а то подразумева спортску опрему у којој ће се особа осећати пријатно, а не оно што је модерно, неудобно, у чему јој је нелагодно. Треба се трудити да не паднемо у превелику самокритичност, јер важно је бити „нежан” и пажљив према себи.
Физичка активност може бити значајан фактор за јачање самопоуздања.
Дугорочни ефекти вежбања су квалитетнији сан, енергичност, смањење килаже и боље расположење. Да би се истрајало, добар трик је награда самом себи у виду топле купке или кафе после вежби. Такве ситнице су увек добра мотивиција.
– Начин на који размишљамо директно утиче на наше понашање. Чим себи кажемо да нешто не можемо – значајно умањимо шансе и да покушамо и да самим тим докажемо себи да није све баш тако апсолутно. И када почнете да уводите неке промене, очекивано је да ће блокирајућа уверења бити ту да нам кажу да је прошло већ неколико недеља како вежбамо и ништа се није постигло. Али увек морамо бити свесни да нас такве мисли саботирају, зато их морамо освестити, негативно заменити позитивним и ићи напред – закључује мр Анђела Златковић.
И музика мотивише
Музика је најбољи подстицај на било какву физичку активност. Забавна мелодија може вас покренути, па и учинити вежбање лакшим. Имајући ово у виду, издвојите време да направите листу која ће утицати на вашу мотивацију. Препоручљиво је да у музичку листу песама за вежбање повремено уврстите нове мелодије. Не морају бити искључиво актуелни хитови. Заправо, то могу бити и старе, добро познате песме које су вам драге и које ће сигурно побољшати расположење.
