Japanska električna kašika imitira ukus soli
Japan, poznat po svojoj vrhunskoj tehnologiji i inovacijama, predstavio je gedžet koji bi mogao da promeni način na koji doživljavamo ukus hrane i istovremeno poboljša naše zdravlje. Reč je o specijalnoj električnoj kašiki za so, uređaju koji koristi električne signale kako bi stimulisao čulo ukusa, stvarajući osećaj slanosti bez potrebe za dodavanjem prave soli u obroke.
Ova revolucionarna tehnologija koristi električne signale da stimuliše receptore na jeziku, stvarajući osećaj slanosti čak i kada je kašika potpuno bez soli.
Ovaj aparat je posebno koristan za osobe koje boluju od hipertenzije, srčanih oboljenja i bolesti bubrega, kao i za one koji žele da usvoje zdraviji način ishrane i iz zdravstvenih razloga da smanje unos natrijuma, dok i dalje uživaju u ukusu svoje omiljene slane hrane, prenosi Inkomfakt.
Kada korisnik upotrebi kašiku da bi uneo hranu u usta, električni signali „varaju“ čulo ukusa i mozak tumači hranu kao slaniju nego što zapravo jeste. Tehnologija se zasniva na principu elektrostimulacije, koja omogućava da određene oblasti jezika postanu osetljivije na ukus natrijuma, čak i kada ga nema u hrani.
Kako se registruje slan ukus
Normalno, ukus slanog registruju specijalizovani jonski kanali koji reaguju na prisustvo natrijumovih jona, glavne komponente kuhinjske soli (natrijum-hlorid). Kada natrijum dospe u usta, on prolazi kroz ove kanale i izaziva električni signal koji nervi prenose do mozga, gde se osećaj slanog prepoznaje.
Nekada se smatralo da su samo određeni delovi jezika zaduženi za različite ukuse, ali danas znamo da su receptori za slano raspoređeni po celom jeziku, iako su najaktivniji na vrhu i bočnim stranama.
So, takođe, može da pojača i druge ukuse, posebno slatko i umami, zbog čega se koristi u kulinarstvu ne samo kao začin, već i kao sredstvo za poboljšanje ukusa jela.
Visok unos natrijuma povezan je sa mnogim zdravstvenim problemima, uključujući visok krvni pritisak, srčane bolesti, moždani udar i probleme sa bubrezima.
Električna kašika, iako ne menja sastav hrane, značajno utiče na percepciju ukusa i može pomoći ljudima da smanje unos natrijuma. Funkcioniše tako što radi na baterije i propušta slabu električnu struju kroz vrh uređaja, a korisnici mogu da izaberu željeni intenzitet od četiri nivoa, prenosi Bi-Bi-Si.
Osobe koje su je testirale kažu da je efekat izuzetno realističan i da osećaj slanosti može da bude čak i intenzivniji od prave soli.
Ova tehnologija može da se primeni na različite vrste jela, uključujući supe, testenine, meso i druge obroke, gde je so tradicionalno važan sastojak.
Prekomerna konzumacija soli postala je važan zdravstveni problem u Japanu, gde dnevni unos soli za osobe starije od 20 godina iznosi 10 grama dnevno, što je duplo više od 5 grama koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.
Parodija na Nobelovu nagradu
Ovo nije prvi put da japanski naučnici eksperimentišu sa elektrostimulacijom ukusa. Pre nekoliko godina, istraživači su razvili i električne štapiće za jelo sa sličnim efektom, ali se kašika pokazala kao praktičniji uređaj, jer može da se koristi u svakodnevnoj ishrani.
Osim što pomaže u kontroli unosa natrijuma, ovaj novi otvara vrata daljoj primeni elektrostimulacije u gastronomiji. Moguće je da će se u budućnosti razviti i varijante koje mogu simulirati druge ukuse, poput slatkog ili kiselog.
Japanska Kirin Holdings kompanija, koja je u maju prošle godine lansirala ovu napravu, odmah je počela sa onlajn prodajom 200 dostupnih jedinica, po ceni od 125 dolara.
„Putem ovog uređaja želimo da stvorimo društvo u kojem ljudi mogu da poboljšaju svoj životni stil na ukusan način“, saopštila je kompanija Kirin.
Profesor Univerziteta Meiđi Homei Mijašita, koji je razvio ovu tehnologiju, osvojio je Ig Nobelovu nagradu za ishranu 2023. godine, piše Kjodo njuz.
Ig Nobelova nagrada je deo godišnjih priznanja za naučna istraživanja koja prvo izazivaju smeh, a zatim teraju na razmišljanje. Ove nagrade su parodija na prestižnu Nobelovu nagradu i dodeljuju se u različitim kategorijama, uključujući medicinu, fiziku, biologiju i ishranu.
