Prošao svet, letuje u banji

U mladosti fudbaler i turistički vodič, potom predstavnik vodećih putničkih agencija u inostranstvu, nakon što je obišao gotovo ceo svet Aleksandar Seničić došao je na čelo asocijacije puttničkih agencija JUTA pre 13 godina. Te 2012, kako se seća, nekadašnja asocijacija jugoslovenskih turističkih agencija, osnovana 1954. radi zaštite putnika, beležila je godišnje zvanično više od 120 prevara putnika. Danas, kako nam otkriva, nema više od trideset takvih slučajeva i skoro stoprocentno se rešavaju u korist oštećenih.

„Uvek može bolje – kad me pitate da ocenim šta smo uradili otkako vodim ovakvo udruženje, jedino koje nisu osnovali predstavnici neke agencije i koje okuplja stručnjake za turizam. Zato smo i uspeli da napravimo veliki pomak uvodeći postupak medijacije kada nam se turista žali, što znači da odmah pozovemo vlasnike agencije da se dogovori o nadoknadi štete, predočavajući mu da ćemo u suprotnom predmet poslati na sud, na kojem se danas apsolutno svaki spor reši u korist prevarenog građanina. Takođe, danas razgovaramo više s turistima, pa i s onima koji me ovih dana zovu da pitaju da li da uplate letovanje u Grčkoj s obzirom na trenutne zemljotrese u rejonu Santorinija. Gospođi koja me danima zove s tim pitanjem kažem da, ako se toliko plaši, uplati Španiju...”

Ono što smatra posebnim dostignućem jeste status JUTE u Evropskoj komisiji od 2021. godine, otkada ta naša organizacija, za razliku od mnogih ovdašnjih, može ravnopravno da učestvuje u javnim raspravama EK o svim pitanjima. Prateći ujedno sve što je bitno u trendovima evropskog turizma, JUTA je i deo finansijske Montin sejf administracije i ima svoje predloge za sigurno plaćanje koji bi obezbedili sigurnost putnicima prilikom uplate aranžmana. Sprečavanju prevara putnika, kaže, doprinelo je i strogo isključivanje iz članstva agencija koje ne ispunjavaju uslove da kvalitetno rade i poštuju dogovoreno, uz stalna upozorenja građanima da ne putuju preko onih koje nisu članovi asocijacije. Pokretanje sudskog postupka završava se danas u korist JUTE i putnika već na prvom ročištu, kako kaže Seničić, najčešće vraćanjem novca od uplate.

„Naravno, ima i prevelikih očekivanja i pritužbi zbog, kako bih okarakterisao, neostvarenih snova. Primera radi, neko se žali što soba ne gleda na more, iako nije doplatio taj pogled ili negoduje što je bilo loše vreme... Ipak, izgradili smo odnos da nezadovoljni mogu da se, zahvaljujući novim tehnologijama, obrate agencijama i nama kako usred dana, tako i noću. Ali ima i turističkih politika raznih država koje plasiraju u medije izjave neopravdano nezadovoljnih putnika i izmišljaju nedostatke kako bi ugrozili turizam druge države. Recimo, napisa o enormnom poskupljenju u Grčkoj, među kojima je bilo i laži da je giros svuda osam evra, bilo je napretek prošle godine u crnogorskim, ali i nekim našim medijima koji sarađuju s agencijama koje nude aranžamane za druge države. Zbog svega toga, iako danas 90 odsto registrovanih radi kvalitetno, predlažem da JUTA preraste u komoru turističkih agencija Srbije, kako bi postala partner Ministarstvu turizma i omladine i učestvovala u izdavanju licenci, prateći evropske standarde. Efikasnije bi se borili i za zabranu rada svima koji ne rade po Pravilniku o radu organizatora putovanja, a kako bi suzbili masovni upliv crne zone – neregistrovane organizatore putovanja preko društvenih mreža. Da bismo potpuno stali na put prevarama, potreban je i veći broj turističkih inspektora.”

Od Ulcinja do Kejptauna

Naš sagovornik je gotovo tri decenije u turizmu. Još 1986. počeo je kao predstavnik „Jugotursa” za London, kada je engleske turiste dočekivao u Ulcinju. Tada je aerodrom u Tivtu bio premalen za internacionalne letove, te su sletali u Dubrovniku. Dolazeći u aranžmanu „Dubrovačka regija”, bili su razočarani kada bi se ujutru probudili u Ulcinju. „Tada sam naučio kako prići turisti: za doručkom bih im objasnio da ćemo Dubrovnik obići, ali i ići na izlet u selo na granici s Albanijom, tada za sve zatvorenom zemljom. Probajući ovčije sireve i masline, dok su kupovali usput slamne šešire, prošetali bi do kraja sela odakle se pružao pogled preko granice na bunkere. Posle te atrakcije, vraćali su se u Englesku srećni i puni utisaka”, kako se seća.

Ubrzo postaje turistički vodič kroz celu Evropu, od Barselone do Budimpešte, kroz gradove u koje i danas rado svrati, jer ih poznaje kao svoj džep. Početkom devedesetih učestvuje u osnivanju turističke agencije bivšeg giganta „Jugopetrola” (nekadašnja „Folou mi”) i kreće s prvom grupom putnika na putovanje „Za 14 dana 13 zemalja”. Od Amsterdama, preko Bangkoka, Seula, Amana, Hongkonga...

„Sve je funkcionisalo fantastično do dolaska u Seul, kada nas nije sačekao lokalni vodič. Tada nije bilo mobilnih telefona, a bila je noć. Prvi put sam se suočio s ohrabrivanjem putnika u jednoj nezavidnoj situaciji sve dok se vodič, kada sam ih spremio da na aerodromu sačekamo jutro, nije pojavio. Da bi, posle tog prvog utiska, upoznali za nas fascinantan grad koji bih i dalje svakome preporučio da vidi. Na samom početku ere ekspanzije Južne Koreje, tamo smo čuli za ’samsung’ i smejali se smatrajući najavu proizvodnje novih mobilnih naučnom fantastikom. Turističke grupe u to vreme uvek su se javljale ambasadama, kao i mi tada našem predstavništvu koje nas je pozvalo na prijem jugoslovenske ženske rukometne reprezentacije sa Svetlanom Kitić na čelu. Nezaboravne uspomene s tog dalekog putovanja su vožnja brzim brodovima iz Hongkonga u Makao, najveću kockarsku prestonicu sveta, onda kada smo u Bangkoku iz čamaca pazarili na plovećoj pijaci, išli na farmu orhideja, jahali slonove i gledali tajlandski boks, što treba doživeti. Vijetnam i danas ima najlepše plaže, a tada, kada sam ja vodio prve grupe, glavna ulica u Ho Ši Minu zvala se Maršala Tita.”

Do sada je naš sagovornik obišao 80 zemalja, a nastavlja da putuje. Bar jednom godišnje to je porodično putovanje sa suprugom i ćerkama, koje su završile fakultete i već rade, a kako bi stigli da se ispričaju. Sada planiraju da zajedničko vreme provedu u sunčanoj Valensiji.

Često na putu

Iako se više ne dešava da mu supruga, kao kad je bio vodič, donosi na aerodrom torbu s čistim vešom između povratka i polaska na Daleki istok – često je i danas na putu zbog poslovne i turističke saradnje naše zemlje sa svetom. Ipak, najviše voli da ode kod prijatelja u Kejptaun u Južnoj Africi, u kojem ima dosta naših iseljenika. Kvartovi u kojima oni žive su, kaže, bezbedni i nikada mu se u zemlji rasnih sukoba ništa loše nije dogodilo. Kontinent džungli nigde nije doživeo kao u ovom gradu koji ima fascinantno okruženje. U „Krugeru”, jednom od najvećih rezervata je na stotine safari parkova, na Rtu dobre nade je jedino stanište pingvina na južnoj polulopti, a usred velegrada koji na jugu kontinenta izlazi na okean je planina. Najviše voli s prijateljima da ode do nepreglednih vinograda smeštenih na dve hiljade hektara, vinarija starih i do 400 godina i da probaju vrhunsko vino: „Plodonosna je zemlja, tako da su svi koji su se kroz istoriju sklanjali iz Evrope, Italijani, Francuzi i drugi, donosili svoju lozu i stvarali kvalitet. Ako bih se ikada preselio, živeo bih u Kejpu, gradu raznobojnih kuća.”

Ipak, umesto takvih planova, pre godinu dana Aleksandar Seničić ugledao je staru oronulu kuću u vrnjačkom parku i odlučio da je kupi. „Vezan sam za uspomene iz porodične kuće u selu nadomak Vrnjačke Banje u kojoj je i moja supruga odrasla. Imam tamo i puno prijatelja iz sveta turizma. Za nas i našeg jazavičara 'kućica u cveću' od 40 kvadrata kod izvora Jezero je ostvarenje sna. Prošlo leto smo u njoj proveli. Kupili smo je povoljno i vratili joj izgled iz starih vremena procvata banje, u koju su se turisti opet vratili. Obilazimo izvore, Goč i lepote ovog dela Srbije. Sve smo češće tamo.”

Najpopularnija jeftinija putovanja

Letovališta za koje ima najviše interesovanja su u Grčkoj, Turskoj i Crnoj Gori, gde ima dosta prihvatljivih aranžmana, ali mnogo putnika danas odlazi i u Španiju, Tunis i Egipat, kao i Bugarsku koja i dalje ima najpopularnije cene i kvalitetne hotele. Evropski gradovi su uvek aktuelni za vansezonska putovanja, od Istanbula do Amsterdama, sve više su to i severna Italija i gradovi bivše Jugoslavije. Trodnevni izlet u Trebinje i okolne gradove košta oko 60 evra, dok u Istanbulu, uz prevoz autobusom može da se boravi pet dana za 170, a u Solunu tokom vikenda za 150 evra. Popularni su jednodnevni izlet za Budimpeštu za tri hiljade dinara, vikend-putovanje u isti grad za 80 evra ili u Temišvar po ceni od 60 evra. Zbog komplikovane procedure s britanskom vizom, umesto u London, kaže sagovornik, naši građani radije idu u Pariz, a sve češće u Lisabon, Porto, Valensiju i Malagu. Zbog klime i direktnih letova, cele godine se ide na Maltu i Kipar, a zbog povoljne cene avio-leta Zanzibar je poslednjih godina gotovo najpopularnije daleko odredište.

Fudbal kao strast

Kao mlad igrao je fudbal u omladinskom klubu „Crvena zvezda”, nastavljajući da igra mali fudbal aktivno još dugo. Mnogi poznati fudbaleri koje je upoznao u mladosti i danas su mu prijatelji, a kao vodič odvodio je grupe na velike utakmice. Seća se početka devedesetih i utakmice u Drezdenu kada je taj grad bio zatvoren zbog gužvi i kada je iz Jugoslavije došlo 20.000 navijača preko poznate agencije, putujući tada uoči rata preko Mađarske i Austrije. Nosi slične uspomene i sa Svetskog klupskog prvenstva u Tokiju. Posle povrede koju je imao, počeo je da igra tenis, a u poslednje vreme i padel kojem ga je davno na Palma de Majorki, kad je došao kao rezervni igrač, naučio poznati fudbaler Vladimir Jugović. Druga velika ljubav oduvek su mu psi. Svog psa jazavičara, zbog kratkih nogu, nazvao je Dijego Maradona.

Preporuka današnjem turisti

Savremenom turisti izloženom oglasima na telefonu sagovornik savetuje da uvek putuje preko agencije, jer u suprotnom, u slučaju prevare JUTA ne može da ga zaštiti. Takođe, da se dobro pripremi za put, upozna s običajima i klimom. Ima zemalja u kojim vlada versko i običajno pravo, recimo, gde je nedopustivo da se parovi ljube na ulici, da se šetate po letovalištu u kupaćem ili da se piju alkoholna pića. Unapred se valja raspitati gde se, u slučaju krađa, nesreća ili elementarnih nepogoda nalazi naše najbliže konzularno predstavništvo. I – obavezno slikati pasoš.