Прошао свет, летује у бањи

У младости фудбалер и туристички водич, потом представник водећих путничких агенција у иностранству, након што је обишао готово цео свет Александар Сеничић дошао је на чело асоцијације путтничких агенција ЈУТА пре 13 година. Те 2012, како се сећа, некадашња асоцијација југословенских туристичких агенција, основана 1954. ради заштите путника, бележила је годишње званично више од 120 превара путника. Данас, како нам открива, нема више од тридесет таквих случајева и скоро стопроцентно се решавају у корист оштећених.

„Увек може боље – кад ме питате да оценим шта смо урадили откако водим овакво удружење, једино које нису основали представници неке агенције и које окупља стручњаке за туризам. Зато смо и успели да направимо велики помак уводећи поступак медијације када нам се туриста жали, што значи да одмах позовемо власнике агенције да се договори о надокнади штете, предочавајући му да ћемо у супротном предмет послати на суд, на којем се данас апсолутно сваки спор реши у корист превареног грађанина. Такође, данас разговарамо више с туристима, па и с онима који ме ових дана зову да питају да ли да уплате летовање у Грчкој с обзиром на тренутне земљотресе у рејону Санторинија. Госпођи која ме данима зове с тим питањем кажем да, ако се толико плаши, уплати Шпанију...”

Оно што сматра посебним достигнућем јесте статус ЈУТЕ у Еврoпској комисији од 2021. године, откада та наша организација, за разлику од многих овдашњих, може равноправно да учествује у јавним расправама ЕК о свим питањима. Пратећи уједно све што је битно у трендовима европског туризма, ЈУТА је и део финансијске Монтин сејф администрације и има своје предлоге за сигурно плаћање који би обезбедили сигурност путницима приликом уплате аранжмана. Спречавању превара путника, каже, допринело је и строго искључивање из чланства агенција које не испуњавају услове да квалитетно раде и поштују договорено, уз стална упозорења грађанима да не путују преко оних које нису чланови асоцијације. Покретање судског поступка завршава се данас у корист ЈУТЕ и путника већ на првом рочишту, како каже Сеничић, најчешће враћањем новца од уплате.

„Наравно, има и превеликих очекивања и притужби због, како бих окарактерисао, неостварених снова. Примера ради, неко се жали што соба не гледа на море, иако није доплатио тај поглед или негодује што је било лоше време... Ипак, изградили смо однос да незадовољни могу да се, захваљујући новим технологијама, обрате агенцијама и нама како усред дана, тако и ноћу. Али има и туристичких политика разних држава које пласирају у медије изјаве неоправдано незадовољних путника и измишљају недостатке како би угрозили туризам друге државе. Рецимо, написа о енормном поскупљењу у Грчкој, међу којима је било и лажи да је гирос свуда осам евра, било је напретек прошле године у црногорским, али и неким нашим медијима који сарађују с агенцијама које нуде аранжамане за друге државе. Због свега тога, иако данас 90 одсто регистрованих ради квалитетно, предлажем да ЈУТА прерасте у комору туристичких агенција Србије, како би постала партнер Министарству туризма и омладине и учествовала у издавању лиценци, пратећи европске стандарде. Ефикасније би се борили и за забрану рада свима који не раде по Правилнику о раду организатора путовања, а како би сузбили масовни уплив црне зоне – нерегистроване организаторе путовања преко друштвених мрежа. Да бисмо потпуно стали на пут преварама, потребан је и већи број туристичких инспектора.”

Од Улциња до Кејптауна

Наш саговорник је готово три деценије у туризму. Још 1986. почео је као представник „Југотурса” за Лондон, када је енглеске туристе дочекивао у Улцињу. Тада је аеродром у Тивту био премален за интернационалне летове, те су слетали у Дубровнику. Долазећи у аранжману „Дубровачка регија”, били су разочарани када би се ујутру пробудили у Улцињу. „Тада сам научио како прићи туристи: за доручком бих им објаснио да ћемо Дубровник обићи, али и ићи на излет у село на граници с Албанијом, тада за све затвореном земљом. Пробајући овчије сиреве и маслине, док су куповали успут сламне шешире, прошетали би до краја села одакле се пружао поглед преко границе на бункере. После те атракције, враћали су се у Енглеску срећни и пуни утисака”, како се сећа.

Убрзо постаје туристички водич кроз целу Европу, од Барселоне до Будимпеште, кроз градове у које и данас радо сврати, јер их познаје као свој џеп. Почетком деведесетих учествује у оснивању туристичке агенције бившег гиганта „Југопетрола” (некадашња „Фолоу ми”) и креће с првом групом путника на путовање „За 14 дана 13 земаља”. Од Амстердама, преко Бангкока, Сеула, Амана, Хонгконга...

„Све је функционисало фантастично до доласка у Сеул, када нас није сачекао локални водич. Тада није било мобилних телефона, а била је ноћ. Први пут сам се суочио с охрабривањем путника у једној незавидној ситуацији све док се водич, када сам их спремио да на аеродрому сачекамо јутро, није појавио. Да би, после тог првог утиска, упознали за нас фасцинантан град који бих и даље свакоме препоручио да види. На самом почетку ере експанзије Јужне Кореје, тамо смо чули за ’самсунг’ и смејали се сматрајући најаву производње нових мобилних научном фантастиком. Туристичке групе у то време увек су се јављале амбасадама, као и ми тада нашем представништву које нас је позвало на пријем југословенске женске рукометне репрезентације са Светланом Китић на челу. Незаборавне успомене с тог далеког путовања су вожња брзим бродовима из Хонгконга у Макао, највећу коцкарску престоницу света, онда када смо у Бангкоку из чамаца пазарили на пловећој пијаци, ишли на фарму орхидеја, јахали слонове и гледали тајландски бокс, што треба доживети. Вијетнам и данас има најлепше плаже, а тада, када сам ја водио прве групе, главна улица у Хо Ши Мину звала се Маршала Тита.”

До сада је наш саговорник обишао 80 земаља, а наставља да путује. Бар једном годишње то је породично путовање са супругом и ћеркама, које су завршиле факултете и већ раде, а како би стигли да се испричају. Сада планирају да заједничко време проведу у сунчаној Валенсији.

Често на путу

Иако се више не дешава да му супруга, као кад је био водич, доноси на аеродром торбу с чистим вешом између повратка и поласка на Далеки исток – често је и данас на путу због пословне и туристичке сарадње наше земље са светом. Ипак, највише воли да оде код пријатеља у Кејптаун у Јужној Африци, у којем има доста наших исељеника. Квартови у којима они живе су, каже, безбедни и никада му се у земљи расних сукоба ништа лоше није догодило. Континент џунгли нигде није доживео као у овом граду који има фасцинантно окружење. У „Кругеру”, једном од највећих резервата је на стотине сафари паркова, на Рту добре наде је једино станиште пингвина на јужној полулопти, а усред велеграда који на југу континента излази на океан је планина. Највише воли с пријатељима да оде до непрегледних винограда смештених на две хиљаде хектара, винарија старих и до 400 година и да пробају врхунско вино: „Плодоносна је земља, тако да су сви који су се кроз историју склањали из Европе, Италијани, Французи и други, доносили своју лозу и стварали квалитет. Ако бих се икада преселио, живео бих у Кејпу, граду разнобојних кућа.”

Ипак, уместо таквих планова, пре годину дана Александар Сеничић угледао је стару оронулу кућу у врњачком парку и одлучио да је купи. „Везан сам за успомене из породичне куће у селу надомак Врњачке Бање у којој је и моја супруга одрасла. Имам тамо и пуно пријатеља из света туризма. За нас и нашег јазавичара 'кућица у цвећу' од 40 квадрата код извора Језеро је остварење сна. Прошло лето смо у њој провели. Купили смо је повољно и вратили јој изглед из старих времена процвата бање, у коју су се туристи опет вратили. Обилазимо изворе, Гоч и лепоте овог дела Србије. Све смо чешће тамо.”

Најпопуларнија јефтинија путовања

Летовалишта за које има највише интересовања су у Грчкој, Турској и Црној Гори, где има доста прихватљивих аранжмана, али много путника данас одлази и у Шпанију, Тунис и Египат, као и Бугарску која и даље има најпопуларније цене и квалитетне хотеле. Европски градови су увек актуелни за вансезонска путовања, од Истанбула до Амстердама, све више су то и северна Италија и градови бивше Југославије. Тродневни излет у Требиње и околне градове кошта око 60 евра, док у Истанбулу, уз превоз аутобусом може да се борави пет дана за 170, а у Солуну током викенда за 150 евра. Популарни су једнодневни излет за Будимпешту за три хиљаде динара, викенд-путовање у исти град за 80 евра или у Темишвар по цени од 60 евра. Због компликоване процедуре с британском визом, уместо у Лондон, каже саговорник, наши грађани радије иду у Париз, а све чешће у Лисабон, Порто, Валенсију и Малагу. Због климе и директних летова, целе године се иде на Малту и Кипар, а због повољне цене авио-лета Занзибар је последњих година готово најпопуларније далеко одредиште.

Фудбал као страст

Као млад играо је фудбал у омладинском клубу „Црвена звезда”, настављајући да игра мали фудбал активно још дуго. Многи познати фудбалери које је упознао у младости и данас су му пријатељи, а као водич одводио је групе на велике утакмице. Сећа се почетка деведесетих и утакмице у Дрездену када је тај град био затворен због гужви и када је из Југославије дошло 20.000 навијача преко познате агенције, путујући тада уочи рата преко Мађарске и Аустрије. Носи сличне успомене и са Светског клупског првенства у Токију. После повреде коју је имао, почео је да игра тенис, а у последње време и падел којем га је давно на Палма де Мајорки, кад је дошао као резервни играч, научио познати фудбалер Владимир Југовић. Друга велика љубав одувек су му пси. Свог пса јазавичара, због кратких ногу, назвао је Дијего Марадона.

Препорука данашњем туристи

Савременом туристи изложеном огласима на телефону саговорник саветује да увек путује преко агенције, јер у супротном, у случају преваре ЈУТА не може да га заштити. Такође, да се добро припреми за пут, упозна с обичајима и климом. Има земаља у којим влада верско и обичајно право, рецимо, где је недопустиво да се парови љубе на улици, да се шетате по летовалишту у купаћем или да се пију алкохолна пића. Унапред се ваља распитати где се, у случају крађа, несрећа или елементарних непогода налази наше најближе конзуларно представништво. И – обавезно сликати пасош.