Krivi i bez svoje krivice

„Rodila se kriva bez ikakve svoje krivice, čitavog života odbačena, žigosana, bez ikakve svoje krivice... U njoj tinja očaj, kao tempirana bomba koja eksplodira i odnese sebe i sve oko sebe... Izmučena nepravdama, oterana preko granica razuma, počini težak zločin... i počinje da robija sve svoje i tuđe krivice... Gledajući njen život, pre bih rekao da ga ne počinje, već da nastavlja da ga robija. Krvava bela haljina sašivena za svadbu koje nikada neće biti, njenim rukama šivena, njenim rukama okrvavljena. Sa njom su je šili i krvlju umrljali svi oni koji su je izdali i zanemarivali. Deo robijanja njima na savest.”

Ovim potresnim rečima, koje bole i peku, završava se druga epizoda treće sezone maestralno napisane serije „Branilac” rađene prema istinitim događajima, a na osnovu knjiga u koje su svoje velike slučajeve zabeležili naši sjajni vrsni, posvećeni branioci, odnosno advokati koji su se zakleli da će braniti svakog čoveka i motive zbog kojih su skrenuli sa puta razuma... Jer osnovno pravo svakog čoveka je pravo na odbranu i pravo na pravdu... Pravo na reč... Da li i danas čujemo čoveka koji se bori protiv nepravde ili mu bez prava na odbranu stavljamo teške lance?

Sa puno razumevanja njihovih emocija, jer smo svi mi, pre svega, ljudska bića sa osećajem pravičnosti, bola i često nepravde koja nas kao težak nepatvoreni kamen pritiska, slavni branioci borili su se i za te zločince čija nedela razumemo, ponekad i opravdavamo... koji nam otvaraju oči za sve one čije su šake okrvavljene i koji su nas povukli u ponor, očaj, u želji da sami presudimo kada nadležne institucije zakažu... i koji nisu mogli da se nose sa tom ljudskom nepravdom, jer čovek je čoveku najveći neprijatelj. I zato je ova serija katarzična, otrežnjujuća... Postavlja nam pitanja da li deo kazne ide i nama na dušu... Da li robijamo svoje ili tuđe krivice... I koliko smo svi saučesnici jednog velikog zločina...  

Rodili smo se krivi bez ikakve svoje krivice... Čitavog života odbačeni... U nama tinja očaj kao tempirana bomba... Izmučeni nepravdom... Nastavljamo da robijamo život... i svi oni koji su nas izdali i zanemarivali...

Branioci i tužitelji... Branjeni i tuženi... Neka se prisete zakletve sa početka ove serije: „Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature”. Sa rukom na zakoniku... I s razumevanjem čovečnosti i svih naših slabosti... Jer, kada se zakon i čovečnost udruže imaćemo zdravo društvo...

Pre i posle ove serije gledali smo debatne i informativne emisije. Da li su urednici, novinari i reporteri branioci ili tužitelji? I hoćemo li ikada imati objektivno novinarstvo, bez upliva interesa, časno i po etičkim kodeksima... Ili smo i tu otišli preko granica razuma? Osuđujući ili braneći...  

Kada ćemo imati emisije bez režiranih situacija, bez unapred dogovorenih pitanja, bez promocija, bez ulagivanja sagovornicima, i poltronstva, bez idenja niz dlaku... a zarad istine i građanskih interesa? Bez obmana i manipulacija? Da li su nam debatne emisije postale poput rijalitija ili vežbi drame studenata dramskih umetnosti kada glavni junak uđe u kadar u dramatičnom trenutku? Kada ćemo razlikovati zbilju od simulakruma?

Zato imamo i vodvilje i drame. Televizije su nam više zaličile na one prve. Bez velikih istina, i zapleta, često predvidljive i prozaične... Lišene smeha i podsmeha... I, nažalost, slika i prilika nas samih. Uz obavezno isklizavanje i padanje pred očima javnosti... Bez ovog dramskog elementa nema ni šoua... „The Show Must Go On!”