Još jedno Sretenje leta Gospodnjeg
Sa internetom, kablovskom televizijom ili bez... traktori ne mogu da čekaju... Zemlja pupi, a korovi izrastaju... I tu sile nema. Jednom autu je otpao točak... a šta je sa onima koji svakodnevno ostaju bez guma!?
Sutra, na Sretenje, susrešće se zima i proleće. Da li će se neko od nas, poput medveda, uplašiti svoje glomazne, gabaritne, zastrašujuće senke koja nam navlači mrenu na oči i sakriva od sunca i vratiti nas u svoje jazbine da nastavimo zimski san ili ćemo probuđeni pohitati ka suncu i novom životnom ciklusu, u susret životnim radostima, idejama, cilju, oslobađanju od mrtvila i pospanosti, u duhu nekog novog proleća...
Da li ćemo se na taj dan, kada se zima i proleće bore za dominaciju, prisetiti slavnih i hrabrih predaka, Karađorđa, zbora u Orašcu i Prvog srpskog ustanka, seče knezova i bune protiv dahija... Sretenjskog ustava? Revolucije nas vazda prate, ponavljaju se, manje ili više uspešno kroz slavnu nam i tešku istoriju. Za relativno kratko vreme Beogradski pašaluk očišćen je od Turaka, a svi pregovori vođeni su y ime naroda... Da li nam se istorija ponavlja? Nova proleća, hteli to ili ne, pospani ili probuđeni, neminovno dolaze, po zakonu prirode... A sa njim, i nova energija da život uzmemo u svoje ruke... Hoćemo li u tome uspeti ili ne, od nas zavisi i koliko će nas zubato sunce razbuditi...
Međutim, za mnoge ruralne sredine koje čine veći deo Srbije, Sretenje znači izlazak na rodne nam njive, pripremu zemlje za setvu, prehranu pšenice, zatvaranje brazdi, vraćanje traktora u pogon kako urbane sredine ne bi bile gladne. I kako bi hleba nasušnog bilo za sve. Paore, u ovo doba godine, teško da išta drugo zanima osim zemlje, semena, đubriva, pesticida, traktorskih guma, ulja, goriva i delova... Jer, šta god da se dešava, zemlja ne može da čeka... I mora da se obradi... I dobije sve što joj je potrebno, bez obzira na cene koje su visoke. A cene proizvoda male. Oni ne haju ni za revolucije, ni za buntovna proleća...
Egzistencija je prioritet. Njih ne zanimaju ni svađe u „Eliti”, „Zadruzi”, turske serije, niti premijerni program kada posle napornog dana na vetru, kiši i suncu stignu u svoje od naboja sklepane kuće, a još manje šta se na ulicama gradova dešava... Jer, niko ih neće pitati da li je zemlja na vreme obrađena, da li je stoka namirena i da li će se pred zoru iz „smederevaca” pušiti hleb... Ako se zabravi i poslednja kapija na imanjima, a na štale stavi katanac, imamo li čemu da se nadamo u budućnosti? I da li iko razmišlja o seljaku dok se gradovi usijavaju i gore? Gde je danas seljak i njegov položaj u našim mislima? Misli li neko o ovim stanovnicima naše nam lepe Srbije dok pojedini traktorima hitaju u revolucionarne rovove?
Sve manje je emisija koje se bave ovom problematikom, životom na selu. Poput izumrle vrste opstaju na marginama programskih šema iako nam život od toga zavisi, iako toga nisu svesni oni koji u gradu od rana jutra razmišljaju koje suplemente da unesu u svoj organizam, da li će se povinovati hrono dijeti, autofagiji ili veganskoj ishrani, i da li će toga dana otići do teretane i uneti ogromnu gramažu veštačkog industrijskog proteina, dok čvarci propadaju na tavanu. Nikada veća razlika nije bila između gradova, tačnije Beograda i sela, kojih poprilično ima na geografskoj nam karti.
Još jednu surovu istinu otkrićete ako bar malo zađete u izumrla sela. Jedan te isti medijski meni konzumiraju meštani vangradskih područja, bez signala, žive u jednoumlju, mraku, sa lošom internet konekcijom... Ali, i pored toga, seljaci zdravorazumski donose zaključke, ne treba im neko drugi da im pametuje i umesto njih donosi zaključke. Oni vide da im sela izumiru, da svi hitaju ka gradovima za suštom egzistencijom, bez obzira na kom su TV kanalu... Hoće li iko ovome stati na put? Hoće li asfalt u 21. veku stići do njihovih kuća, a optički kablovi, kanalizacija, voda? Hoće li im iko ponuditi opstanak na njivi?
Još jedno Sretenje leta Gospodnjeg... Sa internetom, kablovskom televizijom ili bez... traktori ne mogu da čekaju... Zemlja pupi, a korovi izrastaju... I tu sile nema. Jednom autu je otpao točak... a šta je sa onima koji svakodnevno ostaju bez guma!?
