Још једно Сретење лета Господњег
Са интернетом, кабловском телевизијом или без... трактори не могу да чекају... Земља пупи, а корови израстају... И ту силе нема. Једном ауту је отпао точак... а шта је са онима који свакодневно остају без гума!?
Сутра, на Сретење, сусрешће се зима и пролеће. Да ли ће се неко од нас, попут медведа, уплашити своје гломазне, габаритне, застрашујуће сенке која нам навлачи мрену на очи и сакрива од сунца и вратити нас у своје јазбине да наставимо зимски сан или ћемо пробуђени похитати ка сунцу и новом животном циклусу, у сусрет животним радостима, идејама, циљу, ослобађању од мртвила и поспаности, у духу неког новог пролећа...
Да ли ћемо се на тај дан, када се зима и пролеће боре за доминацију, присетити славних и храбрих предака, Карађорђа, збора у Орашцу и Првог српског устанка, сече кнезова и буне против дахија... Сретењског устава? Револуције нас вазда прате, понављају се, мање или више успешно кроз славну нам и тешку историју. За релативно кратко време Београдски пашалук очишћен је од Турака, а сви преговори вођени су y име народа... Да ли нам се историја понавља? Нова пролећа, хтели то или не, поспани или пробуђени, неминовно долазе, по закону природе... А са њим, и нова енергија да живот узмемо у своје руке... Хоћемо ли у томе успети или не, од нас зависи и колико ће нас зубато сунце разбудити...
Међутим, за многе руралне средине које чине већи део Србије, Сретење значи излазак на родне нам њиве, припрему земље за сетву, прехрану пшенице, затварање бразди, враћање трактора у погон како урбане средине не би биле гладне. И како би хлеба насушног било за све. Паоре, у ово доба године, тешко да ишта друго занима осим земље, семена, ђубрива, пестицида, тракторских гума, уља, горива и делова... Јер, шта год да се дешава, земља не може да чека... И мора да се обради... И добије све што јој је потребно, без обзира на цене које су високе. А цене производа мале. Они не хају ни за револуције, ни за бунтовна пролећа...
Егзистенција је приоритет. Њих не занимају ни свађе у „Елити”, „Задрузи”, турске серије, нити премијерни програм када после напорног дана на ветру, киши и сунцу стигну у своје од набоја склепане куће, а још мање шта се на улицама градова дешава... Јер, нико их неће питати да ли је земља на време обрађена, да ли је стока намирена и да ли ће се пред зору из „смедереваца” пушити хлеб... Ако се забрави и последња капија на имањима, а на штале стави катанац, имамо ли чему да се надамо у будућности? И да ли ико размишља о сељаку док се градови усијавају и горе? Где је данас сељак и његов положај у нашим мислима? Мисли ли неко о овим становницима наше нам лепе Србије док поједини тракторима хитају у револуционарне ровове?
Све мање је емисија које се баве овом проблематиком, животом на селу. Попут изумрле врсте опстају на маргинама програмских шема иако нам живот од тога зависи, иако тога нису свесни они који у граду од рана јутра размишљају које суплементе да унесу у свој организам, да ли ће се повиновати хроно дијети, аутофагији или веганској исхрани, и да ли ће тога дана отићи до теретане и унети огромну грамажу вештачког индустријског протеина, док чварци пропадају на тавану. Никада већа разлика није била између градова, тачније Београда и села, којих поприлично има на географској нам карти.
Још једну сурову истину открићете ако бар мало зађете у изумрла села. Један те исти медијски мени конзумирају мештани ванградских подручја, без сигнала, живе у једноумљу, мраку, са лошом интернет конекцијом... Али, и поред тога, сељаци здраворазумски доносе закључке, не треба им неко други да им паметује и уместо њих доноси закључке. Они виде да им села изумиру, да сви хитају ка градовима за суштом егзистенцијом, без обзира на ком су ТВ каналу... Хоће ли ико овоме стати на пут? Хоће ли асфалт у 21. веку стићи до њихових кућа, а оптички каблови, канализација, вода? Хоће ли им ико понудити опстанак на њиви?
Још једно Сретење лета Господњег... Са интернетом, кабловском телевизијом или без... трактори не могу да чекају... Земља пупи, а корови израстају... И ту силе нема. Једном ауту је отпао точак... а шта је са онима који свакодневно остају без гума!?
