Temperature na Severnom polu 20 stepeni iznad proseka
U nedelju, 2. februara 2025. godine, temperature na Severnom polu su porasle više od 20 stepeni Celzijusa iznad proseka, prelazeći prag za topljenje leda. Ovaj fenomen je izazvao zabrinutost među naučnicima, jer se dešava usred zime, kada bi temperature na severnoj polulopti trebalo da budu najniže.
Prema podacima meteoroloških modela iz Evrope i SAD, temperature na severu Svalbarda, u Norveškoj, već su proteklog vikenda bile 18 stepeni više od proseka za period od 1991. do 2020. godine, a stvarne temperature su bile blizu tačke topljenja leda od 0 stepena Celzijusa. Do nedelje jeo ova anomalija porasla na više od 20 stepeni, piše Gardijan.
Mika Rantanen, naučnik sa Finskog meteorološkog instituta, naglasio je da je ovo bio „veoma ekstreman događaj zimskog zagrevanja“. Iako nije najekstremniji ikada zabeležen, ipak je na gornjoj granici onoga što može da se dogodi na Arktiku.
Povećanje temperatura na globalnom nivou zbog sagorevanja fosilnih goriva poraslo je za oko 1,3 stepena Celzijusa od preindustrijskog perioda, a polovi planete se zagrevaju mnogo brže, jer otapanje reflektivnog morskog leda doprinosi ubrzanju tog procesa.
Ovaj porast temperature izazvao je veoma topla leta i izuzetno blage zime.
„Neobično blage temperature u dubokoj polarnoj zimi povezane su sa niskim pritiskom nad Islandom, koji je usmeravao snažan tok toplog vazduha prema Severnom polu. Dodatno, veoma topla mora u severoistočnom Atlantiku pojačavaju ovo zagrevanje uzrokovano vetrovima”, objašnjava Džulijen Nikolas, naučnik iz EU Copernicus Climate Change Service.
Mada je ovaj tip događaja relativno redak, sličan događaj desio se i u februaru 2018. godine. Naučnici nisu u mogućnosti da procene njegovu učestalost bez daljih analiza.
Zemljina temperatura najbrže raste na Arktiku
Podaci Kopernikusa pokazuju da su prosečne dnevne temperature na Severnom polu u nedelju bile više od 20 stepeni iznad proseka, a stvarne temperature iznad -1°C sve do 87. stepena severne geografske širine. Ovi podaci potvrđeni su i putem arktičke snežne boje koja je u nedelju zabeležila temperaturu od 0,5 stepena Celzijusa.
Od 1979. godine zemljina temperatura raste četiri puta brže na Arktiku nego na globalnom nivou, a ekstremna toplota postaje sve češća i intenzivnija.
Temperature koje prelaze nulu predstavljaju poseban problem, jer uzrokuju topljenje leda. Dirk Noc, klimatski naučnik sa Univerziteta u Hamburgu, napominje da „ne postoji sumnja u vezi sa tim da će led nestajati sve više i više dokle god temperature budu rasle”.
Notc je u svom istraživanju iz 2023. godine istakao da će arktički letnji morski led biti izgubljen čak i uz drastične smanjenje emisije gasova koji zagrevaju planetu.
„Očekujemo da će Severni okean izgubiti svoj pokrivač leda tokom leta u narednih dvadeset godina“, rekao je Noc.
„Ovo će verovatno biti prvi pejzaž koji će nestati zbog ljudskih aktivnosti, što ponovo pokazuje koliko smo mi ljudi postali moćni u oblikovanju lica naše planete”.
