Температуре на Северном полу 20 степени изнад просека
У недељу, 2. фебруара 2025. године, температуре на Северном полу су порасле више од 20 степени Целзијуса изнад просека, прелазећи праг за топљење леда. Овај феномен је изазвао забринутост међу научницима, јер се дешава усред зиме, када би температуре на северној полулопти требало да буду најниже.
Према подацима метеоролошких модела из Европе и САД, температуре на северу Свалбарда, у Норвешкој, већ су протеклог викенда биле 18 степени више од просека за период од 1991. до 2020. године, а стварне температуре су биле близу тачке топљења леда од 0 степена Целзијуса. До недеље јео ова аномалија порасла на више од 20 степени, пише Гардијан.
Мика Рантанен, научник са Финског метеоролошког института, нагласио је да је ово био „веома екстреман догађај зимског загревања“. Иако није најекстремнији икада забележен, ипак је на горњој граници онога што може да се догоди на Арктику.
Повећање температура на глобалном нивоу због сагоревања фосилних горива порасло је за око 1,3 степена Целзијуса од преиндустријског периода, а полови планете се загревају много брже, јер отапање рефлективног морског леда доприноси убрзању тог процеса.
Овај пораст температуре изазвао је веома топла лета и изузетно благе зиме.
„Необично благе температуре у дубокој поларној зими повезане су са ниским притиском над Исландом, који је усмеравао снажан ток топлог ваздуха према Северном полу. Додатно, веома топла мора у североисточном Атлантику појачавају ово загревање узроковано ветровима”, објашњава Џулијен Николас, научник из ЕУ Copernicus Climate Change Service.
Мада је овај тип догађаја релативно редак, сличан догађај десио се и у фебруару 2018. године. Научници нису у могућности да процене његову учесталост без даљих анализа.
Земљина температура најбрже расте на Арктику
Подаци Коперникуса показују да су просечне дневне температуре на Северном полу у недељу биле више од 20 степени изнад просека, а стварне температуре изнад -1°C све до 87. степена северне географске ширине. Ови подаци потврђени су и путем арктичке снежне боје која је у недељу забележила температуру од 0,5 степена Целзијуса.
Од 1979. године земљина температура расте четири пута брже на Арктику него на глобалном нивоу, а екстремна топлота постаје све чешћа и интензивнија.
Температуре које прелазе нулу представљају посебан проблем, јер узрокују топљење леда. Дирк Ноц, климатски научник са Универзитета у Хамбургу, напомиње да „не постоји сумња у вези са тим да ће лед нестајати све више и више докле год температуре буду расле”.
Нотц је у свом истраживању из 2023. године истакао да ће арктички летњи морски лед бити изгубљен чак и уз драстичне смањење емисије гасова који загревају планету.
„Очекујемо да ће Северни океан изгубити свој покривач леда током лета у наредних двадесет година“, рекао је Ноц.
„Ово ће вероватно бити први пејзаж који ће нестати због људских активности, што поново показује колико смо ми људи постали моћни у обликовању лица наше планете”.
