Postali smo cenzori

Serija „Radio Mileva“ evocira neko davno vreme, kako nam odmah na početku razgovora kaže dama srpskog glumišta, Dara Džokić, kada su se komšije volele, posećivale, poštovale, zajednički rešavali probleme. I kada je zgrada predstavljala jednu veliku porodicu.

- Vrčin, gde se nalazi filmski studio, u poslednjih pet godina postao je mesto koje najčešće posećujem – u šali kaže Dara Džokić, ističući da su se svi u ekipi srodili, sprijatelji i postali zaista prava porodica, a studio mesto gde se najbolje osećaju.

- Naša serija ima ono što deci danas nedostaje u porodicama, taj buran, zabavni život koji se sastoji od dešavanja u komšiluku, u kući... Naši likovi su šašavi, zanimljivi... To su ljudi koji su drugačiji, nisu sumorni, zabrinuti za svoju egzistenciju kao njihovi roditelji, nisu otuđeni... I ti ljudi se ne bave kompjuterima, nego međuljudskim odnosima – pojašnjava naša sagovornica.

Svesni koliko deca obožavaju „Milevu“ i sami su postali neka vrsta cenzora jer veoma vode računa kojim rečnikom će se izražavati.  

- Pazimo šta ćemo ekranizovati. A mislim da bi i drugi trebalo da vode računa šta se u javnom prostoru sluša i gleda. Izgleda da nisu svi tako odgovorni – tvrdi Džokićeva koja zadovoljstvo nalazi u radosti publike.

U novoj godini poželela je da budemo više odgovorni jedni prema drugima i da kao društvo smognemo snage da izađemo iz situacije u kojoj smo, civilizovano, pametno, bez žrtava, bez strašnih posledica.

- Sve ono što nas uznemirava, treba da se reši do kraja. Moraju da se raščiste odnosi, da se otvore karte, pametno. Želela bih da ovim društvom ponovo zavlada dijalog koji nemamo. Dugo smo u monolozima dve zaraćene strane i to je postalo nepodnošljivo za život. Beograd je postao mesto koje vibrira negativnim vibracijama. Volela bih da se vrati onaj Beograd koji je uvek bio multietničan, koji je bio grad gde su se svi dobro osećali i razumeli – poručuje Dara Džokić.