Постали смо цензори

Серија „Радио Милева“ евоцира неко давно време, како нам одмах на почетку разговора каже дама српског глумишта, Дара Џокић, када су се комшије волеле, посећивале, поштовале, заједнички решавали проблеме. И када је зграда представљала једну велику породицу.

- Врчин, где се налази филмски студио, у последњих пет година постао је место које најчешће посећујем – у шали каже Дара Џокић, истичући да су се сви у екипи сродили, спријатељи и постали заиста права породица, а студио место где се најбоље осећају.

- Наша серија има оно што деци данас недостаје у породицама, тај буран, забавни живот који се састоји од дешавања у комшилуку, у кући... Наши ликови су шашави, занимљиви... То су људи који су другачији, нису суморни, забринути за своју егзистенцију као њихови родитељи, нису отуђени... И ти људи се не баве компјутерима, него међуљудским односима – појашњава наша саговорница.

Свесни колико деца обожавају „Милеву“ и сами су постали нека врста цензора јер веома воде рачуна којим речником ће се изражавати.  

- Пазимо шта ћемо екранизовати. А мислим да би и други требало да воде рачуна шта се у јавном простору слуша и гледа. Изгледа да нису сви тако одговорни – тврди Џокићева која задовољство налази у радости публике.

У новој години пожелела је да будемо више одговорни једни према другима и да као друштво смогнемо снаге да изађемо из ситуације у којој смо, цивилизовано, паметно, без жртава, без страшних последица.

- Све оно што нас узнемирава, треба да се реши до краја. Морају да се рашчисте односи, да се отворе карте, паметно. Желела бих да овим друштвом поново завлада дијалог који немамо. Дуго смо у монолозима две зараћене стране и то је постало неподношљиво за живот. Београд је постао место које вибрира негативним вибрацијама. Волела бих да се врати онај Београд који је увек био мултиетничан, који је био град где су се сви добро осећали и разумели – поручује Дара Џокић.